Deo kruševačkih prosvetnih radnika je danas umesto nastave u školama održao Javni čas na Trgu glumaca kojem je prisustvovalo nekoliko stotina učenika ali i građana.
Nakon odavanja pošte stradalima u nesreći na novosadskoj Železničkoj stanici prisutnima se obradila psihološkinja Milica Aleksić.
„Ponosna sam na sve nas koliko nas ima. Želim da vas ohrabrim da ne ćutite. Moj etički kodeks mi ne dozovoljava da se držim po strani i ostanem nema. Želim da se sva deca ove zemlje osećaju da pripadaju njoj kao što i ona pripada njima. Ne želim da gledam targetiranje, diskriminizaciju i stigmatizaciju. Osnovna zdravog društva su zdravi pojedinci a srž zdrave nacije su ljudi koji su spremni da iskažu svoje mišljenje i iza istog stanu. Ovih dana sam prvi put u životu ponosna što sam odavde i po prvi put mogu da kažem da je ovo Lazarev grad a malo i naš. Svim srcem sam uz studente, nije me briga za procente i posledice. Vredno je svega ukoliko se sutra probudimo u nekoj pravednijoj Srbiji. Svi smo mi pod nadstrešnicom ali smo zajedno jači“, rekla je u svom obraćanju prisutnima psihološkinja Milica Aleksić.
Ona je svoj govor završila parafrazirajući čuvenu rečenicu kragujevačkih profesora iz 1941. godine – „Pucajte, ja dana ne držim čas!“.
Ksenija Bradić Veljović, profesorka u Srednjoj muzičkoj školi govorila je o svojim motivima da danas obustavi rad.
„Ja danas držim čas iz empatije, pravdoljubivosti nepokornosti. Pored obrazovne imam i vaspitnu ulogu. Moj nastavnički i ljudski moral mi ne dozvoljava da od učenika okrenem glavu, da im ne pružim podršku i da ne budem zajedno u borbi sa njima.
U spektru emocija koje osećam najpozitivnija je ljubav prema studentima, prema njihovoj pameti, kreativnosti i odlučnosti . Negativne emocije su ljudski bes prema predstavnicima vlasti. Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović i premijer Miloš Vučević nam ovih dana prete inspekcijama i otkazima. Ministarka koja je preko 50 godina u prosveti i vlasti izjavljuje da politici nije mesto u školama. Sram je bilo!“, kazala je Bradić Veljović.
Nakon govora koji su održali Dušanka Milosavljević, nastavnica srpskog jezika u OŠ „Jovan Popović“ i Nikola Kljajić, profesor stručnih predmeta u Medicinskoj školi, prisutni su se uputili u šetnju do Kuće Simića koja ima simbolično značenje za borbu protiv nepravde. U ovoj kući je planirana Miletina buna 1835. godine kojom su ustanici želeli da ograniče apsolutističku vlast Miloša Obrenovića.
