Možda niste primetili, ali naša guvernerka Jorgovanka Cica Tabaković je, pokušavajući da opravda visinu svoje plate, rekla da je ona “srazmerna odgovornosti funkcije koju vrši”. Ja bih rekao da plata treba da bude srazmerna poslu koji obavlja, a dobro je da toliku odgovornost ne osećaju hirurzi, nastavnici, babice, mineri, graničari…, jer bi to uništilo buđelar ove zemlje.
Preračunato u domaće pare, njena zarada iznosi 566.000 dinara, iliti ravno 11 prosečnih plata u Srbiji, iliti 13 profesorskih plata, iliti ravno onome što prosečan penzioner primi za dve godine, sa sve skorašnjim “enormnim” povećanjem penzija od 125 dinara komad. Usput, samo jedno povećanje njenih primanja iznosilo je 14.000 dinara i to u sveopštoj državnoj štednji.
Na Savindan najčuvenija punđa naše domovine, posle Jovanke Broz, izjavi da “dinar pada”, ali da ona “nije zabrinuta”. Sa tolikom platom ni ja ne bih brinuo. Pa, realno, šta me briga za stotku tamo-ovamo. Sića.
Pamtimo, a to nije uvek dobra osobina, da je sadašnja guvernerka izjavljivala da su primanja njenih prethodnika “bezobrazno visoka”, te ih ona sad učini još bezobraznijim. Njen radni sat košta državu 3.000 dinara. Nisam siguran da toliko prihoduje i sama Angela Merkel.
Čuvar našeg nacionalnog blaga izjavi i da “štednja u dinarima donosi najveću zaradu”. Mislim da ne govori istinu. Najveću zaradu donosi kad radiš u NBS – kao guverner. Može, slučajno, da ti se desi, kao njoj, da ti Telekom otplati stan od 144 kvadrata i to sa sve kamatom za 12 godina neplaćanja, jer naša Cica toliko vremena nije uplatila ni jednu jedinu ratu. Za to vreme, meni ne bi oduzeli stan, nego bi srušili celu zgradu. Tu se g-đa Jorgovanka pokazala i kao vizionar, jer je mesec dana pre otkupa, znači tada još neotkupljen stan, prepisala na svoju decu.
Lično sam zaključio da joj je u tom stanu nekako hladno, pa svako jutro, pre posla, svraća kod frizera, da se malko zgreje. A i da ispegla kosu. Pa, što da ne. U našoj zemlji peglaju kobasicu, peglaju dugove, peglaju ljude, pa što Jorgovanka ne bi opeglala kosu.
Doktorka koja joj leči svekrvu, pohvalila je Jorgovankinu, za one prisnije Cicinu, skromnost, jer, shodno funkciji, nije zatražila nikakve privilegije. Sigurno je, sva ushićena, euforično poručila: “Jao, molim Vas, pozdravite snajku i pohvalite je za njenu umerenost. Zamislite, ona sedi na izvoru novca, a uzima platu samo pola miliona veću nego moju.”
Svog zeta, verovatno, nije mogla da gleda, pa je samo rekla: “Sklanjajte ga da ga moje oči ne vide !”. I oni ga oteraju čak u Rim, da radi u našoj ambasadi.
A, za tu zaradu, nije ona kriva. Kriv je čuvar banke. On alavac jedan, ima najniži koeficijent u NBS, pa se njegova plata množi, po Zakonu, sa osam i po, i dobija se njena plata. Da taj halapljivko nema tolika primanja, ni ona ne bi imala ovakve probleme.
Pokušavala je Jorgovanka i da olakša položaj svojih zaposlenih, pa im je tako kupila i plastične odmarače za noge, po 40 evra komad. Znate, oni u Banci po ceo dan prate dinar, koji juri za drugim valutama na tržištu. Treba ga bodriti, fajtati usput vodom, pomagati kad posrne, hladiti peškirom kad postane vruće, davati mu finansijske injekcije. Nije lako. Veliki je to posao, i to svaki dan, jer ovaj naš nesrećnik nikako da uđe u formu. Kad se na kraju dana zatvori berza, moraju malo da se odmore noge, što se najlakše postiže odizanjem od podloge, da se krv vrati u glavu.
Kad smo već kod odizanja nogu, želela je ona da uvede i internog ginekologa i stomatologa u Narodnu banku Srbije, ali dušmani ne dadoše, pa taj tender propade. Za stomatologa se ne bih složio, jer zaposlenima tamo se u zube ne gleda, ali je za ginekologa potpuno podržavam, iz razumljivih razloga. Ne sme se dozvoliti da naša NBS pred svakim širi noge. Na šta to, molim vas, liči.
Bilo je tu još par, od naroda neshvaćenih, tendera, kao onaj o zakupu kuglane, što je opet u smislu već pomenutog održavanja fizičke kondicije za praćenje kursa. Ili onaj za 11 terenskih torbica sa kompasom, za pružanje prve pomoći. To ima smisla, jer se ne zna gde sve naš dinar može da zaluta, a treba ga vratiti na pravi put. U tu svrhu, verovatno, nabavljeno je i 10 pari gumenih čizama. E, sad ima nešto što ni ja ne umem da objasnim, a to je nabavka 5 komada macola čekića i 7 komada klešta za sečenje armature. U stvari, možda i umem da objasnim, al’, Bože me prosti, to mu dođe k’o oprema za pljačku banke.
A, ako vas slučajno na ulazu u NBS sačeka sav musav, već pomenuti, portir, nemojte se iznenaditi. To je verovatno od onih 40.000 čokoladica koje su nabavili u reklamne svrhe, a čoveku pao šećer, pa se poslužio za prvu pomoć.
Sa terena izveštava
vaš lutajući reporter
dr Svojko Nezbit
Comments are closed.