КАКАВ ВАЗДУХ УДИШЕМО?: Највећи загађивачи индустрија и саобраћај

Иако је загађење ваздуха присутно и у нашем граду, струка нуди потенцијална решења, као што су боља регулација проходности саобраћајница и одржавање комуналне хигијене.

Улога појединца је од изузетне важности када је спречавање загађења у питању.

Мониторинг квалитета ваздуха у локалној мрежи врши се континуалним систематским мерењем, испитивањем и оцењивањем концентрација загађујућих материја на територији града, потврђено нам је из Завода за јавно здравље Крушевац. Из Завода за јавно здравље наводе да постоје два извора загађивања ваздуха:

Фреквентан саобраћај у центру града један је од разлога загађења ваздуха ФОТО: ЦИНК

Извори загађивања ваздуха могу се сврстати у две групе: Стационарни извори – извори загађивања у рубним подручјима града: пољопривредне активности (паљење стрништа, корова и сл.), паљење отпада, индивидуална ложишта и сл. Загађење пореклом од индустрије: индустријски погони у индустријској зони града. Извори загађивања у комуналној средини: градске котларнице, паљење отпада у контејнерима, индивидуална ложишта, објекти за припрему хране (печењаре, пекаре и сл.). Покретни извори – Било који облик возила са мотором са унутрашњим сагоревањем: моторцикли, лака и тешка возила која користе бензин и дизел, грађевинске и пољопривредне машине.

Питали смо и када долази до проблема када је аерозагађење у питању:

Законском регулативом су прописани основни и специфични параметри аерозагађења, основни су исти за сваку локалну самоуправу, а специфични зависе од индустрије или других извора загађења специфичних за ту локалну самоуправу. Проблем може да настане уколико мониторинг не прати развој индустрије па није усклађен са потребама локалне самоуправе.

У Крушевцу се редовно врше мерења загађења ваздуха:

Узорковање загађујућих материја из ваздуха врши се апаратима за полуаутоматско узорковање ваздуха за мерење концентрација SO2, NOx и чађи “AERO TEST” AT801X2 произвођача “PRO-EKOS” Београд, испиралица са специфичном апсорпционом течношћу и тефлонским цревима за довод ваздуха. Апарати су постављени на одабрана места у затвореним просторијама тако да је онемогућен приступ неовлашћеним лицима, а црева за довод ваздуха су провучена кроз отворе у спољну средину.

Објашњавају и начин на који се врше мерења:
Ова опрема се користи за узорковање сумпор диоксида и чађи, као и азот диоксида. За узорковање чађи филтер папир се поставља у кућишта одређеног промера у правцу уласка ваздуха ка испиралици сумпор диоксида. Апарати стоје укључени 24 часа дневно, 4 дана, а по истеку времена испиралице и филтер папири се носе у лабораторију и замењују новим. Приликом узорковања у записник се бележи проток гаса за појединачна двадесетчетворочасовна узорковања за сваки дан понаособ, као и тачно време узорковања за сваки од параметара.

Да би се смањило загађење ваздуха потребно је да већи број корисника пређе на централно грејање ФОТО: ЦИНК

Узорковање укупних таложних материја:
Узорковање укупних таложних материја врши се сакупљањем падавина у цилиндричним посудама – седиментаторима, током месец дана (± 2 дана). Седиментатор је пластични балон запремине 5 литара на коме се налази пластични левак познате површине, који се поставља на отворени простор на висини од 1,5 до 2 метра у заштитном кавезу. У балону се сакупљају падавине током месец дана, након чега се исти доставља лабораторији.

Приликом мерења користе се разне технике:
Метода одређивања садржаја сумпор диоксида је валидована метода лабораторије ВМИ 25 која укључује турбидиметријску технику. Метода одређивања садржаја азот диоксида је валидована метода лабораторије ВМИ 30 која укључује спектрофотометријску технику. Метода одређивања чађи је валидована метода лабораторије ВМИ 43 која укључује рефлектометријску технику. Садржај укупних таложних материја одређује се гравиметријском техником валидованом методом ВМ 24, а садржај олова, цинка и кадмијума у њима методом ВМ 23а техником атомске апсорпционе спектрометрије.

У зимском периоду вредности чађи су повећане што је, на неки начин, и очекивано:
Последњих десетак година вредности сумпор диоксида и азот диоксида су у оквиру прописаних граничних вредности, вредности чађи су повећане у зимском периоду, али и ту је приметан тренд нижих вредности и мањег броја дана са прекорачењима у току године. Све наше извештаје можете видети на https://krusevac.ls.gov.rs/ekologija/.

Каква су потенцијална решења за аерозагађење?
У циљу побољшања квалитета ваздуха комуналне средине Крушевца, и смањења утицаја загађености ваздуха на здравље људи предлажу се следеће мере: боља регулација проходности саобраћајница, одржавање комуналне хигијене, интезивирати активности на реализацији гасификације и топлификације града Крушевца; наставити са изградњом саобраћајних заобилазница и осавремењавањем постојећих градских саобраћајница уз побољшање регулације саобраћаја у граду; контрола издувних гасова из моторних возила приликом техничких прегледа возила; повећати динамику и број улица које би се редовно чистиле и прале; наставити са планским подизањем и одржавањем зелених површина и дрвореда у граду и формирањем заштитних зелених појасева између индустријских зона и градског подручја; забранити транспорт отпадних материја градским улицама које могу негативно утицати на загађеност ваздуха; наставити са праћењем утицаја загађености ваздуха на здравље људи и животну средину.

Ангажовање појединца од великог значаја:
Будућност заснована на обновљивим изворима енергије који ће смањити зависност од необновљивих извора енергије (соларна енергија, гас…). Ангажовање сваког појединца на одговорној, одрживој потрошњи и повећању енергетске ефикасности… ,,Где год нађеш згодно место, ту дрво посади”

Локације на којима се врше мерења загађења ваздуха: 

Сумпор диоксид, азот диоксид (континуална фиксна мерења) и чађ (наменска мерења) на 6 мерних места: 365 (24-часовних) узорака
Урбано- саобраћајнa зона- “Трг младих”
Идустријска зона- “Бивоље”
Индустријска зона- “ЕПС”
Рурална зона- “Мачковац”
Саобраћајна зона- “Стара чаршија”
Урбано- саобраћајна зона- “Болница”
Укупне таложне материје (укупна масена концентрација) на 11 мерних места (наменска мерења): једном месечно у току годину дана
Урбано- саобраћајнa зона- “Трг младих”
Идустријска зона- “Бивоље”
Саобраћајна зона- “Стара чаршија”
Саобраћајна зона- “Рубин”
Саобраћајна зона- “Аутобуска станица”
Индустријска зона- “ШИК”,
Индустријска зона- “Срње”
Индустријска зона- “14. Октобар”
Урбано- саобраћајна- “Мудраковац”,
Урбано- саобраћајна- “Болница”
Урбано- саобраћајна- “Базени”
Aнализa тешких метала из укупних таложних материја на 6 мерна места (наменска мерења): једном месечно у току годину дана
Урбано- саобраћајнa зона- “Трг младих”
Идустријска зона- “Бивоље”
Саобраћајна зона- “Стара чаршија”
Индустријска зона- “Срње”
Урбано- саобраћајан- “Базени”
Урбано- саобраћајна- “Болница”

You might also like More from author

Comments are closed.

Skip to content