Kolo srpskih sestara, sa tradicijom dužom od jednog veka, je najstarije humanitarno udruženje u Kruševcu.
Pored brojnih akcija, pružanja pomoći i prikupljanja sredstava, koje se sprovode tokom godine, javljaju se i određeni problemi u funkcionisanju.
Snežana Stajković, predsednica Kola srpskih sestara u Kruševcu, ističe da najveći problem predstavlja veličina prostora u kome je udruženje smešteno:
– Već dugo koristimo prostoriju koju nam je dodelila Opština Kruševac, a koja se nalazi u ulici Majke Jugovića broj 1. Za obim i učestalost naših aktivnosti taj prostor je nedovoljan. Vrlo često, sve ono što primimo od građana kao pomoć, a to je: garderoba, novčana sredstva od kojih kupujemo namirnice i od istih formiramo pakete za porodice i organizacije sa kojima sarađujemo, kao i veliku količinu hrane koju prikupimo u već tradicionalnoj akciji ,,Banka hrane”, teško uspemo da smestimo u taj prostor, pa smo prinuđene da tražimo pomoć za privremeno skladištenje svega navedenog do podele krajnjim korisnicima. Srećom, saradnja sa našim prijateljima je dugogodišnja i iskrena, pa ovaj problem prevazilazimo uz njihovu nesebičnu pomoć.
Veći prostor omogućio bi efikasniji rad udruženja, ali i bogatiji sadržaj i više sprovedenih aktivnosti, objašnjava sagovornica:
– Želja nam je da ovo rešimo na način koji će nam omogućiti da osnovnu svrhu našeg postojanja i funkcionisanja obavljamo efikasnije, a i da proširimo nekim sadržajima i aktivnostima za koje imamo ideje, kao što su različite radionice, koje bismo u tom slučaju organizovale i sprovele. Sve drugo rešavamo “u hodu”, onako kako nam se eventualni problem javi. To postižemo dodatnim angažovanjem sestara, zatim uz pomoć naših prijatelja koje sam već pomenula, kao i uz pomoć ljudi iz opštine koji nam dodatno izlaze u susret kako mogu, a u zavisnosti od naših potreba za aktuelnu aktivnost. Zato bih se sada svima zahvalila na tome.
Rad udruženja, kako kaže, zavisi od članica (sestara), ali i od donatora:
–Rad našeg Kola zavisi od angažovanja nas, sestara-članica, kao i od naših prijatelja donatora kojih ima, sada već sa ponosom mogu to da kažem, širom sveta. Donatori su kako pojedinci, to jest humani građani, ali i pravna lica koja su u Kolu prepoznali višedecenijsku tradiciju bavljenja humanitarnim radom koji je bezrezervno usmeren na najugroženije slojeve našeg društva.
Ovo humanitarno udruženje ne koristi budžetska sredstva, već se finansira preko donatora, ali i učešćem u projektima, objašnjava Stajković:
– Kolo srpskih sestara ne koristi budžetska sredstva. U većini slučajeva to su donatori koje sam već pomenula. Neću navoditi nikoga imenom iz nekoliko razloga. Pre svega jer mnogi od njih u duhu iskrene humanosti i činjenja dobrih dela žele da ostanu anonimni. Osim toga, nekoga bih verovatno i nehotice propustila da pomenem, a to ne bih želela i pored toga što sam sigurna da mi niko od njih ne bi zamerio, jer smo svi svesni da se dobra dela čine u tišini. Pored navedenog, kada smo imale prilike uzimale smo učešće i u projektima.
Kada je humanitarni rad u pitanju, najbitnija je ljubav, tvrdi predsednica ovog udruženja:
– Ranjive grupe su zapravo naši najbrojniji korisnici. Nismo pohađale odgovarajuće edukacije. Kada ih obilazimo, činimo to kako bismo im uručile pomoć, ali je često važnije druženje sa njima koje je obavezno, čak i važniji deo od same pomoći. Bilo da ih posećujemo u njihovim domovima, prostorijama ili ih vodimo na izlete koje organizujemo za njih, prisutni su njihovi roditelji, vaspitači i druga stručna lica koja su uključena u funkcionisanju ovakvih grupa naših sugrađana. Naša edukacija su ljubav, vera i naša otvorena srca kojima im pristupamo u svakom kontaktu. Oni to najbolje prepoznaju.
Građani se, kako kaže, gotovo uvek odazovu pozivu i pomognu koliko mogu:
– Angažovanje u Kolu je isključivo na dobrovoljnoj bazi – ko koliko može, zna i kada može. To se odnosi ne samo na sestre, već i na sve ostale koji nam pomažu. Ipak, iako ništa što se radi u Kolu i za Kolo nije obaveza, naše iskustvo nam pokazuje da se gotovo svi vrlo rado odazovu. Bilo da je to dodatni prostor koji sam već pomenula ili cena sa popustom za prevoz dece na izlete, molba za prikupljanje namirnica…. Naša prijateljstva smo temeljno i toplo gradile i zauzvrat imamo ono što nam je potrebno. Tu su za nas i naše korisnike kada je najpotrebnije. Moram da pomenem još nešto što je nama, sestrama, podrazumevajuće, a mnogo nam znači. To je nesebična pomoć članova naših porodica. Bilo da je u pitanju prevoz, prenošenje teških paketa, pomoć u izradi reklamnog materijala, na naše ukućane uvek možemo da računamo. Nekada je dovoljno i to, što za nas imaju puno razumevanja jer se u vreme praznika mi najviše dajemo drugima. Strpljenje koje oni tada pokazuju, čini da mi bez opterećenja možemo da se posvetimo onome zbog čega svaka od nas, pored primarne, ima još jednu porodicu, a koju smo pronašle u Kolu.
Za kraj ističe da bi Kolo srpskih sestara zbog svoje duge tradicije i rejtinga, kao i ispravnosti,trebalo da bude finansirano iz budžeta:
– Zakon je vrlo definisan i jasan što se tiče kontrole rada humanitarnih udruženja, a to je upravo ono što nama najviše odgovara. Razlog je što Kolo srpskih sestara ima tradiciju dužu od 120 godina. Dakle, to je više od jednog veka rada bez ikakve sumnje u iskrenost i finansijsku ispravnost naših mnogobrojnih dela. Smatramo da nam je ova činjenica obezbedila rejting koji nam daje pokriće da izrazimo želju da bi bilo korisno da udruženje, kao što je naše, bude uključeno u redovnu dodelu sredstava iz budžeta. Potpuno svesne trenutka, situacije i okolnosti u kojima živimo, i skromna sredstva bi nam puno značila jer bi predstavljala dodatnu pomoć da sprovedemo neku od naših ideja kojih je mnogo, a koje su na nekoj vrsti čekanja zbog ograničenih sredstava. Nažalost, i u vremenima siromaštva i u vremenima blagostanja uvek ima onih kojima je potrebno da im pokažemo da smo tu za njih– objašnjava Snežana Stajković, predsednica Kola srpskih sestara u Kruševcu.
Naslovna fotografija: Arhiva Kola srpskih sestara Kruševac
