КАКВО ЈЕ СТАЊЕ РАДНИХ ПРАВА?: Ускладити Закон о раду са Директивом Европског парламента

Према проценама стручњака важећи Закон о раду није у потпуности усклађен са комунитарним правом и међународним радним стандардима.

Ово не чуди, с обзиром да је основна верзија Закона о раду усвојена још  давне 2005. године, а да су касније уследиле само измене и допуне постојећег закона.

У „Извештају о стању радних права у Србији за 2021. годину“  (аутори др Бојан Урдаревић и др Миле Петровић, издавач Фондација Центар за демократију) као једна од крупнијих замерки на текст самог закона наводи се да појам запосленог и послодавца треба да се другачије конципирају, а како би обухватили, поред осталог, заштиту дигиталних радника, али и оних који обављају рад у неким од облика рада ван радног односа. Овакво решење би требало да буде у складу са Директивом Европског парламента и Савета 2019/1152 о транспарентним и предвидљивим условима рада у Европској унији, којом се утврђује и минимални каталог права који припада свим радницима, без обзира на правни основ њиховог рада.

Поменута Директива предвиђа да је послодавац дужан да радницима обезбеди обуку о свом трошку а да им време проведено на обуци урачуна у радно време. Радници би, такође, требали да буду унапред обавештени о томе када се од њих може захтевати извршење радних задатака, уз право да ван договореног радног времена могу да одбију позив за извршавање рада, као и да постоје ефикасни механизми који ће им пружити заштиту од самовољног поступања послодавца.

Директивом је регулисано и право радника на накнаду у случају да послодавац откаже уговор о радном ангажовању пре истека одређеног периода.

Према „Извештају о стању радних права у Србији за 2021. годину“ ефекти Закона о агенцијском запошљавању на смањење рада на црно још увек нису познати у довољној мери, будући да се ради о новијем пропису који је почео да се примењује од марта 2020. године. Основ за забринутост ипак представља чињеница да њиме није уређено питање рада преко омладинских задруга – чиме је омогућено да се заобиђе његова примена.

Да би остварили неко од својих радних права запослени се понекад обраћају и инспекцијским службама. Најчешћи разлози обраћања инспекцији рада по захтеву странке у 2021. години односили су се на неисплаћивање припадајућих зарада, накнада зарада, увећања зарада и других примања на која је запослени имао право сходно одредбама Закона о раду, неисплаћивање накнада зарада запосленима који се налазе на породиљском одсуству и одсуству ради неге детета, непоштовање одредаба Закона о раду које се односе на радно време и прековремени рад, као и на непоштовање одредаба Закона о раду приликом давања отказа.

Уколико су ваша радна права угрожена народним посланицима се можете обратити попуњавањем одговарајућег обрасца који се налази на њиховом профилу на порталу Народне скупштине Републике Србије.

Народним посланицима можете обратити и преко портала Отворени парламент.

Довољно је да се региструјете својим и мејлом и да потом укажете народним посланицима на проблеме чије решавање захтева законске промене.