Kruševac nema dovoljno zelenih površina po veropskim standardima a i ono malo što ima ugrožavaju nesavesni građani.
Prema podacima iz 2015. godine Kruševac ima 12,5 kvadrata zelenih površina po stanovniku što je daleko od evropskog standarda koji predviđa 70 kvadrata po jednoj osobi.
„Taj podatak mi nije poznat ali moram reći da mi činimo sve što je moguće da u gradu što više cveća i trave. Nedavno smo sređivali površinu kod crkve u kasarni. Sve što radimo je po projektima koje nam dostavlja Direkcija za urbanizam i izgradnju grada“, ističe Slavica Marinković, rukovodilac Staklene bašte JKP „Kruševac“.
Najčešći problemi sa kojima se suočavaju u JKP „Kruševac“ zaduženi za zelene površine su krađa cveća, formiranje pešačkih staza po zelenim površinama kao i nekultura građana – vlasnika pasa.
„Najviše se krade cveće tako da na godišnjem nivou zamenimo i po 30 saksija sa cvećem. U gradu imamo raspoređeno ukupno 520 saksija, 60 ćupova, 60 žardinjera na visećem zidu i tri piramide. Na visećem zidu, u blizini Kosturnice, svake nedelje nam nestanu po dve do tri žardinjere. Uzimaju ih nesavesni građani“.
Slavica Marinković kao poseban problem apostrofira sve veći broj pasa koji vrše nuždu po zelenim površinama i cveću.
„Vrše nuždu gde stignu a naši radnici te površine moraju da pleve i okopavaju. Jedino rešenje je da se vlasnici pasa pridržavaju pravila i budu savesni. Sada su po gradu postavljene i kese koje mogu da koriste. Jedan od standardnih problema u održavanju parkova je čuvanje imobilijara. Huligani, najčešće noću, lome talpe na klupama, ljuljaške, tobogane. Sve što je polomljeno, uništeno mora da se zameni a to ima svoju cenu“, dodaje Marinkovićeva.
Ove godine radnicima i stručnjacima JKP „Kruševac“ veliki problem u održavanju zelenih površina predstavljaju i izuzetno visoke temperature.
„Imamo 800 komada ruža-stablašica na Bruskom putu koje treba zalivati i održavati. Tu su i velike zelene površine, 160.000 komada cvetnog rasada. Zato nam fale zalivni sistemi. To bi nam znatno olakšalo posao jer bi smanjili noćno zalivanje. Imamo primer na Bagdali. Ovakav sistem postoji tamo gde su minijature dok ga u drugim delovima parka nemamo. Razlika je evidentna“, dodaje Slavica Marinković.
Pored zalivnih sistema JKP „Kruševac“ nedostaju i radnici za rad na održavanju radnih površina. Malo je ljudi koji žele da rade ovaj posao jer je fizički naporan a većina vremena se provodi na otvorenom, na visokim temperaturama.
„Ponosni smo jer Staklena bašta godišnje isporuči oko 300.000 komada rasada. Sve cveće u gradu je proizvedeno kod nas, od semenke do cveta. Jedno smo od retkih zelenila koje to još uvek radi. Drugi preuzimaju biljke i sadnice od rasadničara“, potencira Slavica Marinković, rukovodilac Staklene bašte JKP „Kruševac“.
Najčešće u proleće medijima se često obraćaju građani koji se bune zbog orezivanja stabala.
„Drveće mora da se orezuje jer bi ugrožavalo saobraćaj, zgrade koje se nalaze u blizini i građane koji tu prolaze. Odstranjuju se suve grane i ukljanjaju suva stabla koja su rizična“, pojašnjava Slavica Marinković.
Comments are closed.