Institucije kulture u našem gradu, poput Kruševačkog pozorišta i narodnog muzeja, trude se da osmisle što više programa koji bi bili interesantni mladima.
Jedan od postulata kulture u našem gradu je Kruševačko pozorište, koje postoji od 1946. godine. Po rečima Jovana Ristića, audio-vizuelnog umetnika koji je već šest godina na poziciji dramaturga, Kruševačko pozorište realizuje od 28 do 32 programa mesečno.
Pored domaćih predstava, takođe imamo gostujuće predstave, izložbe, književne i poetske večeri, umetničke večeri. U realizovanje programa Kruševačkog pozorišta računaju se i naša gostovanja u drugim pozorištima i kulturnim institucijama kojih ima obično 4 ili 5 u mesecu.
U redovnom repertoaru domaćih predstava nalazi se 12 večernjih i sedam dečjih. Ono što je univerzalni problem u pozorišnom svetu jeste nedostatak programa za mlade. Naš sagovornik objašnjava da su „večernje predstave Kruševačkog pozorišta su sasvim adekvatne za taj uzrast, jer, generalno dobra i kvalitetna predstava potpuno odgovara i mladima.“
Potrebno je naći adekvatne teme koje interesuju taj uzrast, s obzirom na to da su to specifične godine i kod mladih se formiraju različita interesovanja.Da bi se ostvarilo interesovanje, potrebno je da se mladi identifikuju sa likovima i glumcima koji tumače te uloge, kaže Jovan.
Treba reći da je Tinfest, festival srednjoškolskog teatra, nastao kroz saradnju Kruševačkog pozorišta, Kulturnog centra i Kulturno-prosvetne zajednice.
Tinfest je jedna od najznačajnijih manifestacija za taj uzrast, poručuje Ristić.
Vrata pozorišta široko otvorena mladima
Pozorište takođe organizuje svoje festivale, poput „Kruške“ (Pozorišni festival za decu), „Milijinih dana“ (pozorišni festival posvećen Miliji Vukoviću) i „Dani Bate Putnika“ (festival kamernih i malih scenskih formi).
Ono što je karakteristično za ovu instituciju jeste da ima praksu u radu sa mladima.
Honorarno ih angažujemo ukoliko su u pitanju diplomirani glumci ili ako dolaze iz neke druge umetničke delatnosti. Angažujemo mlade i na pozicijama razvodnog osoblja. U određenim situacijama oslanjamo se i na volonterizam. Kruševačko pozorište ponosno drži svoja vrata otvorena za sve mlade koji imaju interesovanje prema pozorišnoj umetnosti, potrebno je samo pitati i tražiti pomoć, poručuje dramaturg Ristić.
Pored potencijalnih poslovnih ponuda, pozorište ima razumevanja za srednjoškolce i studente. Oni mogu ostvariti određene popuste, ukoliko su u pitanju predstave domaće produkcije.
Često delimo i gratis ulaznice kao i organizovane posete pozorišnim predstavama za osnovce i srednjoškolce. Saradnja Kruševačkog pozorišta sa specijalizovanim odeljenjima je odlična sa tendencijom da se još više učvrsti. Navešću jedan skorašnji primer gde je scenografkinja poslednje produkovane predstave ”Plen” održala predavanje učenicima smera grafičkog dizajna iz Politehničke škole.
Takođe odlično sarađujemo sa Gimnazijom i organizujemo ture kroz pozorište, kao i predavanja na željene teme. Kruševačko pozorište neguje buduće profesionalce na polju pozorišne umetnosti i kulture, poručuje Jovan Ristić.
Približavanje mladima kroz promociju na društvenim mrežama
Narodni muzej Kruševac postoji od 1951. godine, a od 1969. godine se nalazi u istoj zgradi u kojoj je i danas. Fundus muzeja sadrži oko 23.000 artefakta prirodnjačkog, arheološkog, etnološkog, istorijskog, kulturno-istorijskog i likovnog karaktera.
Istorijski, najstariji atefakti datiraju iz perioda od pre šest milenijuma – od praistorije, preko antike i srednjeg veka, kroz razdoblje turske prevlasti i obnove srpske državnosti, sve do sredine XX veka.
Narodni muzej je prošle godine imao nešto malo manje od 22.000 poseta, što je za nekih 200 ili 300 poseta manje nego pre izbijenja pandemije koronavirusa. U vreme pandemije je ta poseta bila i te kako manja. Možemo da kažemo da smo se prošle godine vratili na taj nivo poseta. Ne vodimo statistiku posećivanja jer prosto ljudi dođu, kupe ulaznice, za neke vidimo koje poznajemo i ovako ili vidimo prosto da su lokalci ali da su doveli goste iz nekog mesta. Ono što svakako prednjači u broju poseta jesu posete đačkih ekskurzija. Takođe, vrlo često nam dolaze pripadnici vojske u posetu, tako da ako možemo da pravimo neku kategoričku selekciju posetilaca, iznosi Nikola Pantelić, direktor ove institucije.
Ako govorimo o nekim značajnim eksponatima, treba prvo reći da su zbirke različite. Imamo i Geološku zbirku, fosilne ostatke, raznog dragog kamenja, imamo nakit, oružje, oruđa, takođe i odevne predmete. Maketa Vidovdanskog hrama je, da kažemo, jedan od najreprezentativnijih eksponata, ali zaista svaki eksponent je reprezentivan na neki svoj način.
Svaki muzej ima neku svoju dinamiku što se tiče promena u postavci. Mi se u poslednjem periodu zaista trudimo da imamo neku zadovoljavajuću dinamiku promena, nešto novo u postavci, pa smo tako, recimo, u februaru radili rekonstrukciju vitrine sa geološkim eksponatima, gde smo napravili jednu lepu scenografiju sa namerom da to bude zanimljivo najmlađim posetiocima. Imamo novu vitrinu u kojoj se nalazi skoropronađeni bronzani mač i imamo u planu da izvršimo rekonstrukciju još nekih vitrina. Polako deo po deo postavke menjamo, kako ne bi bilo monotono, dodaje Pantelić.
Narodni muzej Kruševac puno polaže na promociju. Imaju svoj sajt, koji je dosta posećen, ali i profilne stranice na Instagramu i Fejsbuku. U planu je i otvaranje profila na Tik-toku.
Svesni smo da u današnje vreme pored tradicionalnih medija treba da koristimo i savremene, kako bi se približili svim ciljnim grupama. Narodni muzej Kruševač je, što se tiče prezentacije kulturno-istorijskog nasleđa grada i nacionalne istorije, glavni reprezent. Razlog tome je što je glavni deo naše stalne postavke posvećen Kosovskom boju. Poznato je koliko je u našoj istoriji značajan i Kosovski boj i kosovski mit, kao i sve okolnosti vezane za Srbiju i pre i posle Kosovskog boja. Zaista, mnogi ljudi koji dođu prvi put u naš muzej, srećom takvih je sve manje što se tiče lokalnog stanovništva, ni ne znaju da je uopšte postojala ideja izgradnje Vidovdanskog hrama i da postoji maketa u našem muzeju.
Posle skoro 20 godina ponovo smo oživeli Slobodište kroz novu stanu postavku i nakon rekonstrukcije doma Slobodište, planu nam je u narednim godinama. Tamo radimo trenutno na zameni rasvete i planiramo da dodatno unapredimo postavke u Umetničkoj galeriji, kaže Nikola Pantelić i nastavlja.
Uvek učestvujemo u obeležavanju Vidovdana, a ove godine smo obeležili i 25 godina od završetka bitke na Košarama, što je bilo organizovano u kasarni Car Lazar. Takođe učestujemo i u obeležavanju 14. oktobra kroz prigodne izložbe u samom muzeju, i kroz tradicionalnu oktobarsku izložbu u Umetničkoj galeriji. Imamo prigodne izložbe i za 11. novembar, kad je Dan primirja u Prvom svetskom ratu.
Doprinosimo I tako što na gradske i državne praznike muzej organizuje Dan otvorenih vrata, da bi svi posetioci imali priliku da tog dana besplatno posete objekte Narodnog muzeja (kuću Simića, koja je trenutno u procesu restitucije, Umetničku galeriju i Dom Slobodište).
Kako dovesti mlade u galeriju?
Narodni muzej trenutno ima više aktuelnih projekata, a jedan od onih koji se ističe je SOS Heritage preko kojeg se vrši digitalizacija eksponata, pravljenje virtuelne ture, ali i preko kojeg se organizuju obuke zaposlenih za reagovanje u situacijama prirodnih nezgoda i požara.
Projekat SOS Heritage zvanično je otpočeo u julu 2022. godine. U okviru samog programa mi imamo naše zaduženje, naš pilot projekat koji se odnosi na digitalizaciju eksponata. Prošla obuka se ticala očuvanja eksponata, izrade planova zaštite, planova evakuacije. Videli smo primere dobre prakse;
Takođe završili smo obuke u oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa, videli primere dobre prakse koje smo u okviru samog projekta, a onda u okviru naše pilot aktivnosti implementirali ovde u muzeju i napravili smo prvu virtualnu autorsku izložbu u istoriji našeg muzeja, to je izložba kolegenice Zorane Kovačević Drašković.
Pantelić prizanje da je prostor Umetničke galerije manje posećen od centralne zgrade muzeja.
U narednim godinama planiramo da privučemo mlađu publiku i u Umetničku galeriju kroz razne likovne radionice, predavanja i druge aktivnosti koje bismo organizovali u samoj Umetničkoj galeriji.
U Umetničkoj galeriji princip selekcije autora koji učestvuju u radu galerije jeste da su to akademski slikari i da stvaraju u ovom vremenu. Jedan od uslova je da u galeriji prethodne dve godine nisu imali izložbu, iz prostog razloga, kako ne bi došlo do učestalog ponavljanja autora. O tome koje izložbe će biti u galeriji odlučuje Programski savet muzeja koji daje predlog programa rada, nakon toga se u skladu sa financijskim sredstvima koje su odobrene od strane lokalne samouprave formira sam program rada za narednu godinu.
Ima dosta mladih koji aktivno posećuju galeriju. Uglavnom su to đačke posete gde profesori likovne kulture dovode svoje učenike da vide izložbe. Često su i na otvaranjima prisutni mladi. Međutim, ono što jeste neka naša ideja, je da ujedinimo naloge ustanova na društvenim mrežama, te bi tako došlo do povećanja publiciteta, poručuje direktor Narodnog muzeja Kruševac Nikola Pantelić.
Comments are closed.