Kako je trenutno organizovana kultura u Srbiji i šta treba preduzeti da se pokrene iz učmalosti razgovarali smo sa kulturologom dr Vladimirom Paunovićem.
Dr Vladimir Paunović je pre četiri godine doktorirao na katedri Menadžment i produkcija na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti. Uz istraživanje i projektni menadžment u kulturi i medijima, bavi se proučavanjem kulture skoro devet godina. Takođe je praktičar u kulturi, kao inicijator, organizator, autor, promoter, i to već više od tri decenije u svim sektorima. Sve to govori da je medijima, kulturi i aktivizmu, posvetio gotovo celu karijeru i kaže da je time zadovoljan.
Kultura kao utočište partijskih kadrova
Kvalitet institucionalne kulture zavisi na koji oblik iste se misli. Takozvane GLAM (GLAM – galleries, libraries, archives, museum – engl.prim.aut) institucije kulture su osnovane radi održavanja kvaliteta, pre svega u zaštiti i čuvanju kulturnog nasleđa.
Oni koji bi trebalo da se bave savremenim stvaralaštvom, poput jedne od bazičnih institucija kulture – teatra, imaju velike oscilacije u kvalitetu. O produktu kulturne politike iz stare Jugoslavije, koja se zdravo oslanjala na evropski, zapravo francuski kulturni model – državno prosvetiteljski i gde se misli uglavnom na njihovu disperziju radi decentralizacije putem polivalentnih oblika – kulturnih centara, domova omladine i domova kulture, takođe mislim isto. Kvalitet ozbiljno varira – Zašto?
Činjenica je da je institucionalna kultura postala utočište partijskih kadrova, da je preglomazna po ljudskim resursima, da koristi najveći deo, ionako mizernog po svetskim standardima (UNESCO preporuka od 1%) budžeta za kulturu i to najviše za plate i delimično održavanje i da monopolski koriste javne prostore koji su izgrađeni još sedamdesetih godina prošlog veka, kada je poslednji put na ovim prostorima postojala moderna kulturna politika. U poslednje vreme država diktira jednu arhaičnu, nacionalističku i čak izolacionističku kulturnu politiku, okrenutu davno prevaziđenim programima, manifestacijama, čak i cenzuri, koja se ponovo pojavila, objašnjava Paunović.
On smatra da “u Srbiji trenutno postoji faza “re-cenzure” kulturne politike, tako postoji i “re-centralizacija”.
Moj doktorski rad se upravo bavi decentralizacijom kulture i kada vidite podatke da je u glavnom gradu smešteno preko 80% institucija od javnog značaja u kulturi i da isti otprilike povlači nešto preko polovine ukupnih sredstava za kulturu.Tu polovinu sredstava uživa otprilike trećina potencijalne publike, dok preostale dve trećine potencijalne publike ima u svojim sredinama institucije koje dobijaju manje od pola pomenutih sredstava.
Onda shvatate da to nije pravedno i da se u takvim uslovima, uz zapostavljanje kulture i minimalna izdvajanja, plus prikrivenu i galopirajuću inflaciju, teško možete boriti za neki vrhunski kvalitet u radu.
Vaninstitucionalnu kulturu bih opisao kao inovativnu, životnu i modernu. Često visokog kvaliteta po formatu događaja i autora. U tom sektoru rade najobrazovaniji ljudi u kulturi zemlje, koji imaju kontakte sa svetom. I mizerne budžete za rad uz redovnu diskiminaciju od strane države i javnog sektora.
Država mora da shvati da se kultura ne realizuje samo preko institucija i “budžetskih-ugradnih kreativnih industrija” i njihovih komercijalnih manifestacija, a pogotovo ne preko njihovih GONGO (Government Owned (or Organised) Non-Governmental Organization (odnosno “vladine ili državne NVO”) i QUANGO organizacija (Quasi Autonomous Non-Governmental Organization (NVO koje je osnovala vlada i koje imaju navodnu autonomiju) kaže Paunović i nastavlja.
Neophodna promena sistema
Zaista je licemerno biti formalno kandidat za EU, a tako se odnositi prema civilnom sektoru u kulturi, koji zapravo daje tu pokretačku energiju ovdašnjoj kulturi. Ne raspisati gradski konkurs za kulturu u Beogradu, od koga zavisi delom rad nezavisne scene; od mizernih iznosa istog konkursa u Nišu ili Kruševcu, na primer dati svojima ili prevaziđenim manifestacijama iz prošlog veka. Od, inače solidnog uslovim, budžeta konkursa u Kragujevcu, dati polovinu beogradskoj agenciji za festival koji je nastao u Kragujevc. O nezapamćenom kašnjenju rezultata konkursa Ministarstva kulture od gotovo pet meseci da ne govorim. Mislim da je to ne samo sramota, nego ogledalo aktuelnih državnih kreatora kulturne politike.
Svi govore o mladima u kulturi – i država i opštine i međunarodni donatori, a niko im zapravo ne daje dugoročne šanse za rad u kulturi. S druge strane, talentovani mladi sve više odlaze iz matičnih sredina u Beograd ili inostranstvo, zbog egzistencijalnih razloga najčešće ili usavršavanja.
Nepovratno se gubi budući potencijal generisanja kulturnog sadržaja. Pošto vide da bez partijske knjižice (a čak ni sa njom, zbog masovnosti partokratije na ovim prostorima) neće dobiti šansu za dugoročni rad. Oni se najčešće sami organizuju putem udruženja ili deluju samostalno i prekarijatski i projektno parcijalno ili nefinansijski rade ono što vole u kulturi. Dok uspevaju da opstanu van političkih, institucionalnih ili vaninstitucionalnih kulturnih klanova, koji se svi pozivaju na značaj participacije mladih u kulturi i kao autora i kao publike.
Pravo na kulturu nije ostvareno među svim staležima. Ovde postoje više kaste, nego staleži. Neko više ostvaruje pomenuto pravo zbog lokacije življenja, interesnog poznanstva inspirisanog finansijskom koristi, obavezne partijske pripadnosti, materijalne situacije, godina (mislim na ejdžizam), dostupnosti, profesionalizma lokalnih institucija ili aktivizma lokalne vaninstitucionalne kulture, incidentalnih pomaka u kulturnoj politici. Puno je tu faktora.
Treba promeniti sistem i to ne samo kulturni, nego sveukupni. Početi od škole i dočekati političare koji će kao oni pomenuti proevropski iz sedamdesetih godina prošlog veka reći ono što je neupitno – “Kultura je važna!”.
Vi nećete gostu sa strane, ovde u Kruševcu pokazivati pevajuću fontanu ili pogon “Henkela”, nego ćete ga voditi u muzej, na tvrđavu i u galeriju “Slobodišta”, na “Čkaljinu” predstavu, koncert “Ludwig Ludwig” ili program “Gnezda”. Takve stvari su identitet grada, poručuje za kraj dr Vlada Paunović.
Šta dalje?
Većina ispitanika u našoj anketi smatra da nije trenutno u poziciji da donosi promene, dok samo dvoje ispitanika misli da može ali ne zna kako. Ovim putem apelujemo na mlade sugrađane da jasno kažu šta ih tišti, jer postoje institucije koje će ih čuti. Dok se ne izjasne o problemu, drugi neće znati da problem postoji.
Kao savet ljudima koji se bave kulturom, ispitanici ankete poručuju da je potrebno povećanje budžeta, uvođenje mladih u svet kreiranja sadržaja i ispitivanje onog šta oni žele. Da mladi postoje i da treba da se angažuju oko njih, da treba ulagati vreme kako bi ispravili nekulturu koju su napravili i da se bave razvojem.
Ana, ispitanica koju smo uzeli kao reprezentativan primerak, je poručila da je potrebno graditi veze između nadležnih i mladih.
Fale nam sastanci, tribune. Treba da se čuje i naš glas! Treba neko da nas pita šta želimo, da se sakupe odgovori nekih anketa i da se na osnovu toga kreira program za nas.
Kultura i umetnost igraju ključnu ulogu u društvu, ne samo zbog estetske i emocionalne vrednosti, već i zbog socioloških aspekata. Jačaju društvenu koheziju, promovišu zajednički identitet i omogućavaju međusobno razumevanje među različitim grupama ljudi. Umetnost i kultura podstiču kreativnost, kritičko razmišljanje i inovacije, što doprinosi ukupnom razvoju zajednice.
Brendiranje grada kroz kulturne događaje i inicijative ključno je za stvaranje pozitivne slike o zajednici. Kroz ovakve aktivnosti, grad ne samo da privlači turiste i investitore, već stvara i živopisnu i inspirativnu atmosferu koja privlači nove stanovnike. To donosi ekonomske koristi, povećava lokalni ponos i unapređuje kvalitet života svih građana.
Kruševac, sa svojom bogatom kulturnom tradicijom, ima jedinstvenu priliku da se pozicionira kao kulturni centar, čime može značajno doprineti svom razvoju i prepoznatljivosti na širem planu. Očuvanje kulture zahteva stalnu pažnju i napore da se zaštiti od onih koji sprečavaju njen razvoj. Potrebno je aktivno podržavanje kulturnih institucija, udruženja i grupa, organizovanje festivala, podsticanje umetničkog stvaralaštva i edukovanje mladih o važnosti kulture.
Comments are closed.