Алкохолизам код младих, пре свега, представља озбиљан културолошки проблем.
Испијање алкохола се увукло у обичаје и постало је део традиције. Родитељи самовољно нуде деци алкохолна пића, под изговором да се то “ваља”. Ракијом и вином се, на пример, лечи. Нису ни ретки млади људи за које испијање алкохола представља свакодневни ритуал коме се треба препустити.
И.Ј. уочава да се током празника највише пије, као и да је родитељска кривица највећа:
– Млади почињу да пију алкохол управо на тим слављима и празницима као што су Божић, Нова година, а поготово на славама, такође на свадбама и осталим весељима. Постоје људи који пију само за наведене прилике, а постоје и они који се опијају скоро сваког викенда. Мислим да млади алкохол пробају, што је најгоре од свега, управо у породици. Све више гледамо фотографије по друштвеним мрежама где видимо да дете пије пиво са оцем, „загрле“ флаше, сликају се и њима то буде смешно. Понекад им додају и цигару. На тај начин родитељи подстичу алкохолизам код детета, од малих ногу се модели понашања усвајају, а касније ескалирају у периоду средње школе. Тада постоји и вршњачки притисак: ,, Хајде, узми! Не буди кукавица! Сви пију, зашто нећеш и ти?” и онда ту имамо социјалну компарацију да је то друштвено прихватљиво – закључује она.
За време великих празника увек се пије. Родитељи чувеном реченицом ,, Узми мало, ваља се” подстичу алкохолизам и лоше понашање. Посебно када млади у породици имају родитеље који су били алкохоличари или који имају обичај да попију, то може створити озбиљне проблеме.
Недопустиво је то што родитељи дозвољавају деци да пију. Присутни су и многи митови, као што је заблуда да је здраво попити чашицу ракије ( говорим о деци) или када смо били мали – када су нам зуб вадили концем који је пре тога ставе у ракију, мислећи да то тако треба. Температуру су скидали ракијом. Мале богиње су лечили црним вином. Такве и сличне ствари су се укорениле у нашој традицији и то су обичаји који су се увукли у српски менталитет. Родитељи нису ни свесни колика је њихова одговорност.
Као решење И.Ј. види интерактивне радионице са младима:
– Тешко је младом човеку да се избори с тим, поготово зато што је алкохол укорењен у нашој традицији. То не може да се промени и заувек ће остати ту на нашем поднебљу. Међутим, оно што млад човек може да уради је превенција. Суштина је у превенцији.Треба што више активиста, педагога, психолога и здравствених радника да иде и прича по школама. Наравно, не кроз досадне радионице и трибине које су излизане, већ кроз интерактивни део, где млади могу да говоре и постављају питања. Скоро сам била на радионици на којој се говорило како одолети негативном притиску. Такође, како не узети алкохол или психоактивну суптанцу. На пример: ,, Марко изађе у град и налази се у неком кафићу где се налазе његови пријатељи. Сви пију пиво, вињак и сл. Марко не жели да пије, али га пријатељи подстичу и говоре му да је кукавица ако не буде узео. Марко не зна како да поступи. С једне стране му је глупо због пријатеља, с друге не жели да пије и да буде део тога”. Поставља се питање шта бисте ви урадили да сте на његовом месту. Млади се укључују и кроз ту интеракцију кажу како би они поступили. Ту вежбају себе, решавају како да се одупру томе и да изаберу прави начин живљења – за крај истиче И.Ј.
М.Н. сматра да млади пију алкохол зато што је то друштвено прихватљиво:
– Конзумирање алкохола је подстакнуто неким друштвеним нормама, јер на прославама ( рођендани, славе и сл.) алкохол је постао неизоставна ставка и све то има везе са културом, која ће натерати појединце, односно групу, да тако поступа. Појединац ће кренути од тога да је то друштвено прихватљиво и то је довољан разлог да пије алкохол, без да размишља да ли то заправо жели. Оно што је људима била асоцијација на алкохол је ефекат који је он изазивао. Људи су се осећали слободније, могли су да се лакше социализују, да се осећају сигурније и да имају више самопоуздања. Човеку су неопходне интеракција и социализација, а алкохол је тај процес олакшавао, посебно на споменутим слављима. Морам споменути и то да ми у групи другачије размишљамо – тврди она
За крај шаље јасну поруку и даје савет младима:
– Апсолутно останите при својој одлуци. Ако је већ циљ уклопити се, друштво ће већ одабрати да подржи ту либералност, став, јер се ту више осликава самопоуздање и одлучност, него када се приклоните маси. На крају крајева и да се не уклопите у то друштво, учинили сте неки бенефит за себе и на тај начин не губите ништа. Алкохол може да појача тај ефекат, неће учинити да се ви осећате боље, ако се ви генерално не осећате добро. Ако то немате у себи, алкохол вам неће помоћи, као и било шта друго.
М.М. је сведок томе да се млади такмиче ко може више да попије:
– Млади воле да претерују када је алкохол у питању. Свима је лако доступан, јефтин је и ствара “кул” осећај. Може се купити и без личне карте, чак и када је малолетник у питању. За сваку прилику је погодан. Када смо срећни или тужни, смирени или бесни, алкохол је једно од могућих решења које ми Балканци практикујемо. Од малена нам дају да “умочимо прст у ракију”, а када је кафа у питању онда нам причају како ће нам “порасти реп”. Највише се пије на рођенданима, поготово на пунолетствима. Тада већина има циљ да попије што више, без икаквог разлога. Ту се такмиче ко може више да попије, а касније повраћају у wц-у. Ти момци, мада и девојке, који се напију, често упропасте тај рођендан. Слављенику неће бити нимало пријатно да му неко повраћа на рођендану и да не може да хода колико је пијан. То је младима занимљиво, да што више попију. Постоје и они који свакодневну пију. Они се осећају на алкохол, често су неуредни и није их тешко препознати. Можда не у толиком броју, али и међу младима постоје активни алкохоличари. Прво, као што рекох, физички изглед им је угрожен, а о здрављу и да не говорим. Ретко ко се задржи само на алкохолу, у главном се ту додају цигарете и неке лако доступне дрога – сматра наш анонимни саговорник.
Comments are closed.