Alkoholizam kod mladih, pre svega, predstavlja ozbiljan kulturološki problem.
Ispijanje alkohola se uvuklo u običaje i postalo je deo tradicije. Roditelji samovoljno nude deci alkoholna pića, pod izgovorom da se to “valja”. Rakijom i vinom se, na primer, leči. Nisu ni retki mladi ljudi za koje ispijanje alkohola predstavlja svakodnevni ritual kome se treba prepustiti.
I.J. uočava da se tokom praznika najviše pije, kao i da je roditeljska krivica najveća:
– Mladi počinju da piju alkohol upravo na tim slavljima i praznicima kao što su Božić, Nova godina, a pogotovo na slavama, takođe na svadbama i ostalim veseljima. Postoje ljudi koji piju samo za navedene prilike, a postoje i oni koji se opijaju skoro svakog vikenda. Mislim da mladi alkohol probaju, što je najgore od svega, upravo u porodici. Sve više gledamo fotografije po društvenim mrežama gde vidimo da dete pije pivo sa ocem, „zagrle“ flaše, slikaju se i njima to bude smešno. Ponekad im dodaju i cigaru. Na taj način roditelji podstiču alkoholizam kod deteta, od malih nogu se modeli ponašanja usvajaju, a kasnije eskaliraju u periodu srednje škole. Tada postoji i vršnjački pritisak: ,, Hajde, uzmi! Ne budi kukavica! Svi piju, zašto nećeš i ti?” i onda tu imamo socijalnu komparaciju da je to društveno prihvatljivo – zaključuje ona.
Za vreme velikih praznika uvek se pije. Roditelji čuvenom rečenicom ,, Uzmi malo, valja se” podstiču alkoholizam i loše ponašanje. Posebno kada mladi u porodici imaju roditelje koji su bili alkoholičari ili koji imaju običaj da popiju, to može stvoriti ozbiljne probleme.
Nedopustivo je to što roditelji dozvoljavaju deci da piju. Prisutni su i mnogi mitovi, kao što je zabluda da je zdravo popiti čašicu rakije ( govorim o deci) ili kada smo bili mali – kada su nam zub vadili koncem koji je pre toga stave u rakiju, misleći da to tako treba. Temperaturu su skidali rakijom. Male boginje su lečili crnim vinom. Takve i slične stvari su se ukorenile u našoj tradiciji i to su običaji koji su se uvukli u srpski mentalitet. Roditelji nisu ni svesni kolika je njihova odgovornost.
Kao rešenje I.J. vidi interaktivne radionice sa mladima:
– Teško je mladom čoveku da se izbori s tim, pogotovo zato što je alkohol ukorenjen u našoj tradiciji. To ne može da se promeni i zauvek će ostati tu na našem podneblju. Međutim, ono što mlad čovek može da uradi je prevencija. Suština je u prevenciji.Treba što više aktivista, pedagoga, psihologa i zdravstvenih radnika da ide i priča po školama. Naravno, ne kroz dosadne radionice i tribine koje su izlizane, već kroz interaktivni deo, gde mladi mogu da govore i postavljaju pitanja. Skoro sam bila na radionici na kojoj se govorilo kako odoleti negativnom pritisku. Takođe, kako ne uzeti alkohol ili psihoaktivnu suptancu. Na primer: ,, Marko izađe u grad i nalazi se u nekom kafiću gde se nalaze njegovi prijatelji. Svi piju pivo, vinjak i sl. Marko ne želi da pije, ali ga prijatelji podstiču i govore mu da je kukavica ako ne bude uzeo. Marko ne zna kako da postupi. S jedne strane mu je glupo zbog prijatelja, s druge ne želi da pije i da bude deo toga”. Postavlja se pitanje šta biste vi uradili da ste na njegovom mestu. Mladi se uključuju i kroz tu interakciju kažu kako bi oni postupili. Tu vežbaju sebe, rešavaju kako da se odupru tome i da izaberu pravi način življenja – za kraj ističe I.J.
M.N. smatra da mladi piju alkohol zato što je to društveno prihvatljivo:
– Konzumiranje alkohola je podstaknuto nekim društvenim normama, jer na proslavama ( rođendani, slave i sl.) alkohol je postao neizostavna stavka i sve to ima veze sa kulturom, koja će naterati pojedince, odnosno grupu, da tako postupa. Pojedinac će krenuti od toga da je to društveno prihvatljivo i to je dovoljan razlog da pije alkohol, bez da razmišlja da li to zapravo želi. Ono što je ljudima bila asocijacija na alkohol je efekat koji je on izazivao. Ljudi su se osećali slobodnije, mogli su da se lakše socializuju, da se osećaju sigurnije i da imaju više samopouzdanja. Čoveku su neophodne interakcija i socializacija, a alkohol je taj proces olakšavao, posebno na spomenutim slavljima. Moram spomenuti i to da mi u grupi drugačije razmišljamo – tvrdi ona
Za kraj šalje jasnu poruku i daje savet mladima:
– Apsolutno ostanite pri svojoj odluci. Ako je već cilj uklopiti se, društvo će već odabrati da podrži tu liberalnost, stav, jer se tu više oslikava samopouzdanje i odlučnost, nego kada se priklonite masi. Na kraju krajeva i da se ne uklopite u to društvo, učinili ste neki benefit za sebe i na taj način ne gubite ništa. Alkohol može da pojača taj efekat, neće učiniti da se vi osećate bolje, ako se vi generalno ne osećate dobro. Ako to nemate u sebi, alkohol vam neće pomoći, kao i bilo šta drugo.
M.M. je svedok tome da se mladi takmiče ko može više da popije:
– Mladi vole da preteruju kada je alkohol u pitanju. Svima je lako dostupan, jeftin je i stvara “kul” osećaj. Može se kupiti i bez lične karte, čak i kada je maloletnik u pitanju. Za svaku priliku je pogodan. Kada smo srećni ili tužni, smireni ili besni, alkohol je jedno od mogućih rešenja koje mi Balkanci praktikujemo. Od malena nam daju da “umočimo prst u rakiju”, a kada je kafa u pitanju onda nam pričaju kako će nam “porasti rep”. Najviše se pije na rođendanima, pogotovo na punoletstvima. Tada većina ima cilj da popije što više, bez ikakvog razloga. Tu se takmiče ko može više da popije, a kasnije povraćaju u wc-u. Ti momci, mada i devojke, koji se napiju, često upropaste taj rođendan. Slavljeniku neće biti nimalo prijatno da mu neko povraća na rođendanu i da ne može da hoda koliko je pijan. To je mladima zanimljivo, da što više popiju. Postoje i oni koji svakodnevnu piju. Oni se osećaju na alkohol, često su neuredni i nije ih teško prepoznati. Možda ne u tolikom broju, ali i među mladima postoje aktivni alkoholičari. Prvo, kao što rekoh, fizički izgled im je ugrožen, a o zdravlju i da ne govorim. Retko ko se zadrži samo na alkoholu, u glavnom se tu dodaju cigarete i neke lako dostupne droga – smatra naš anonimni sagovornik.
Comments are closed.