Пре неколико година, овдашњи Завод за јавно здравље спровео је истраживање о конзумирању алкохола код младих.
Анкетирањем су обухваћене три средње школе у Крушевцу: Медицинска, Музичка и Хемијско-технолошка школа, а закључак, изведен на основу резултата, указао је да већина ученика и ученица, прецизније њих 81,7 одсто, конзумира алкохол.
– Највећи проценат конзумената пије алкохол неколико пута годишње и то највероватније у посебним приликама, као што су журке, прославе и рођендани, што је у складу са изнетим ставовима ученика да нема ничег лоше у томе да се неко повремено опије -каже дипломирана социолошкиња Виолета Милићевић, референт васпитања за здравље у Центру за промоцију здравља Завода за јавно здравље Крушевац.
Анализом ставова, по питању конзумирања алкохола, уочено је да скоро половина анкетираних ученика има толерантан став у односу на алкохол, иако преко 70 одсто има позитиван став према људима који никада не пију.
– То је врло позитивна и охрабљујућа ствар у овом истраживању. Међутим, без обзира на позитиван став према људима који не пију, више од половне наших испитаника, тачније 50,4 одсто, се приликом употребе алкохолних пића опијало и при томе велики број ученика је изазвао неки проблем, попут свађе или туче – објашњава она.
Посматрајући процентуално, број ученика који пију по разредима, у истраживању које је обухватило 385 испитаника, уочен је растући тренд, од 77,5 одсто код ученика прве године до 88,8 одсто код ученика четврте године.
– Мислим да се није повећао број младих који пију, али је чињеница да је количина попијеног алкохола у повећању и да се пије све више и више. Често истичем ученицима да није тачна предрасуда да сви млади пију. Не пију сви, не пуше сви, не дрограју се сви. Данас постоји велики број успешне деце и они заправо треба да буду примери на које се треба угледати и мислим да велика већина деце то и чини – сматра наша саговорница.
Истраживање је показало да је степен знања ученика у испитиваном проблему на завидном нивоу, али да располагање знањима и чињеницама не подразумева здраво понашање.
– Информације саме по себи нису довољне да се спречи и сузбије употреба алкохола. Морамо стварати здравије окружење и могућности да се деца испоље на неким другим пољима, да се не доказују вршњацима тако што ће да пију, пуше или да се туку. Наравно, они касније увиде да су погрешили, али некад, када буду одгурнути од успешних вршњака, буде исувише касно – истиче она.
Када је у питању полна структура, више од половине дечака, односно 59,1 одсто, се изјаснило да повремено пије, док се за исти одговор определила трећина ученица, прецизније њих 34,4 одсто.
– Врло је интересантно мишљење да девојчице сада пију подједнако колико и дечаци. Можда нам се учини визуелно, кад ми погледамо по кафићима и на журкама, међутим сва истраживања кажу да још увек више пију дечаци.То важи и за одрасле. Више пију мушкарци, с тим што се претпоставља да жене можда пију више у својим домовима, вероватно зато што смо још увек средина која на пијану женску особу гледа другачије него на мушку.
У дугогодишњем раду са младима, социолошкиња истиче како јој ученице и ученици кажу да је незамислива било каква журка или прослава без алкохола.
– Данас је такав тренд. Можда ће се променити, а можда ће постати и горе. Лично верујем да ће се променити и да ће у једном тренутку испијање алкохола бити срамота, као што је у неким развијеним земљама срамота пушити, иако има доста пушача. На нашим просторима, али и у целом свету се одувек пило. Временом су се друштвене околности мењале, стварали су се трендови и тренутно смо у ситуацији да се доста пије. То није само ствар забаве, него се ради о томе да се тако нарушава здравље, а да притом алкохол никако не доприноси томе да ми као људи будемо срећни.
Comments are closed.