Život u XXI veku se ne može zamisliti bez vrhunske tehnologije i raznih uređaja koje posedujemo. Ali upotreba tih uređaja nosi određene posledice. Moderne tehnologije su u potpunosti promenile život ljudi a posebno mladih.
O uticaju modernih tehnologija na mlade razgovarali smo sa Vojislavom Đinđićem, kliničkim psihologom i psihoterapeutom iz Službe za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Doma zdravlja Kruševac.
Koliko je česta pojava vršnjačkog nasilja kod dece i mladih (period starijih razreda u osnovnim i u razredima srednjih škola)?
-U okviru Službe za zdravstvenu zaštitu dece i omladine DZ Kruševac postoji Stručni tim za zaštitu dece od zlostavljanja. Prema podacima kroz taj tim godišnje imamo do 50 prijava vršnjačkog nasilja. Ipak, ono što moje lično iskustvo pokazuje da je to samo jedan manji deo dece koja trpe nasilje.
Slobodno mogu da kažem da je taj broj dece višestruko veći od broja slučajeva koji su prepoznati od strane relevantnih institucija. Moja pretpostavka da skoro u svakom odeljenju postoji barem jedno dete koje je izloženo nekom obliku vršnjačkog nasilja, a često i više dece.
Praksa pokazuje da je vršnjačko nasilje nešto češće u višim razredima osnovne škole nego u srednjoj. Kao razlog tome je izvesno sazrevanje koje ide sa godinama, te činjenica da deca biraju srednje škole prema svojim preferencijama, što uslovljava da u srednjim školama češće pronalaze sebi slične vršnjake. Većim delom, nasilje koje se odigrava je na verbalnom nivou, ali to svakako ne isključuje postojanje fizičkog nasilja.
Šta prethodi vršnjačkom nasilju?
-Intolerancija na različitost. Prirodne različitosti između dece budu okidač, a intolerancija na razlike pojedinca ili grupe budu razlog zašto se nasilje aktuelizuje. Svako ljudsko biće ima potrebu da se na neki način oseti važnim ili vrednim, ali nažalost neki pojedinici procene ili tako nauče da tu potrebu mogu da ostvare tako što ugnjetaju neko drugo ljudsko biće.
Koliko su često društvene mreže povod za diskriminaciju pojedinca?
-Sadržaji na društvenim mrežama povremeno mogu da budu povod zašto neki pojedinac bude diskiriminisan. Ipak, društvene mreže češće su sredstvo kroz koje se realizuje nasilje, nego što su same po sebi povod nasilja.
Društvene mreže su sve češći posrednik ili “mesto” na kome se odvija vršnjačko nasilje.
Kao što u nekim normalnim procesima socijalizacije društvene mreže ubrzavaju i olakšavaju određene procese, nažalost to je slučaji sa sprovođenjem nasilja – kroz društvene mreže nasilničko ponašanje je brzo, efektivno i lako se omasovljava.
Drugi razlog sve češćeg tzv. digtalnog nasilja je to što oni što vrše nasilje mogu da se sakriju iza svojih elektronskih uređaja, “lažnih profila” i slično, i tako minimiziraju moguće posledice po sebe.
Na koji način moderne tehnologije pomažu ili odmažu mladoj osobi? Mogu li joj biti utočište ili zamka?
-Moderne tehhnologije same po sebi nisu ni dobre ni loše, već njihov način upotrebe može biti koristan ili štetan po mladu osobu. Recimo, internet nudi ogromnu količinu informacija i znanja, omogućava ubrzano odvijanje socijalnih procesa, nudi mnoge aspekte zabave, što sve može biti iskorišćeno na jako pozitivan način.
Problem nastaje kada moderne tehnologije postanu dominantan modus nečijeg funkcionisanja. Tada se svi ostali aspekti relanosti otuđuju. Kada se bilo koji deo svakodnevice otuđi, odbaci, to vodi ka lošem prilagođavanju, ka lošijem kontaktu sa svetom oko nas, što dalje uslovljava pojavu različitih negativnih emocija i povlačenje, a to dodatno produbljuje preteranu usmerenost na online život
Sa druge strane, preterana upotreba modernih tehnologija nije uvek samo uzrok emotivnih problema i problema u funkcionisanju, već ta stvar može da bude i obrnuta. Mladi koji imaju iskustva emotivnih problema ili ,recimo, vršnjačkog nasilja često “beže” u digitalni svet, što za njih tada predstavlja bezbedniju i komforniju zonu, ali zapravo i otuđenje od realnosti.
Od čega su mladi 21. veka najčešće zavisni?
-Od instant zadovoljstva, a konkretno od interneta i uopšteno digitalnih sadržaja. Poslednje dekade su u tehnološkom smislu donele mnoštvo načina kako da na brzi instant način doživimo različita pozitivna i intezivna osećanja.
Brzina doživljaja zadovoljstva je upravo ta koja “navlači” mladu osobu. Problem nastaje što se neke sržne i suštinske psihološke potpore ne mogu ostvariti brzo i lako: kao npr. ljubav, prijateljsto, znanje…
U kojoj meri je došlo do gubitka povezanosti među ljudima zbog preterane upotrebe društvenih mreža?
-Povezanost između ljudi, dokle god je ljudi, neće prestati da postoji. Društvene mreže danas donekle redefinišu povezanost između mladih ljudi i samim tim nose neke nove rizike. Sadržaji i razmene na društvenim mrežama, skoro pa poslovično, imaju površnost kao odliku. A površnost u međuljudskim odnosima je neretko jedan od faktora traumatizacije.
Ukoliko neko oseća da je zavistan od interneta (igrica, društvenih mreža itd.), lošeg je mentalnog stanja i neretko se susreće sa negativnim situacijama u okruženju, kako biste ga/je posavetovali?
-U takvim situacijama, mi kao stručnjaci, bi trebalo da izbegavamo paušalne i pojednostavljene savete. Iza svakog emocionalnog problema ili teškoće u ponašanju stoji jedinstvena priča, koju bi za početak trebao neko da čuje, razume i sa dosta saosećanja obradi. Tako da najbolja smernica mladima sa takvim problemima jeste da se obrate stručnom licu.
Comments are closed.