Posle Petog oktobra građani Srbije su verovali da su zauvek izborili pravo da Srbija bude deo modernog sveta, piše “Blic”.
Danas, 17 godina kasnije skoro polovina građana uopšte nije zainteresovana za politiku, tek jedna trećina zna koliko ih poslanika predstavlja u Skupštini, dok polovina onih koji su se izjasnili ima čak negativan odnos prema 5. oktobru, pokazuju nova istraživanja.
Dušan Slijepčević, član Saveta za borbu protiv korupcije i nekadašnji sudija oteran kada nije pristao na uslove Miloševićevog režima, smatra da su se vratili brojni kadrovi i da je glavni razlog za to što nije sprovedan lustracija.
– Čak su vraćani kadrovi Mire Marković kao što su Aleksandar Vulin, dr Miloš Bojić. Živimo u siromašnom društvu u kojem se građani bore da prežive i jako je teško da opet imaju energiju kao 5. oktobra. Sve institucije, čiji su temelji postavljeni posle 5. oktobra urušavaju se. Evo i nama u Savetu su van svih propisa nametnuli dva nova člana – kaže Slijepčević.
Srđa Popović, jedan od predvodnika Otpora, smatra da je 5. oktobar datum koji je promenio Srbiju.
– Posle Miloševića nikome nije palo na pamet da pokrade izbore. Taj događaj je trasirao magistralan pravac srpske politike koji su nakon Miloševića svi sledili, a to je integracija Srbije u moderni svet kroz podršku ideji da Srbija treba da postane član EU. Svi izbori od 2000. do danas potvrdili su pravilo, da je evropska politika uslov da bi se dobila većina na izborima. Upkos svim pokušajima relativizacije značaja 5. oktobra, Srbija je odbila i Miloševića i njegove ideje – kaže Popović.
Profesorka Srbijanka Turajlić smatra da smo napravili pun krug i da su na vlasti isti oni kao i pre 5. oktobra.
– Jedna od ključnih stvari je bila kada je Vojislav Koštunica zaštitio tajne službe. Da se to nije desilo danas bi mnoge stvari bile drugačije – smatra profesorka Turajlić.
Popović kaže da smo kao društvo poverovali da je dovoljno promeniti Miloševića i da će s njim otići i problemi.
– Milošević i nesrećne devedesete postale su izgovor za svaku vrstu nesposobnosti i nespremnosti da se problemima krene u susret. I zato imam razumevanje za one koji kažu da promene 5. oktobra nisu donele sve ono što se očekivalo, ali ne treba umanjiti ono dobro što se desilo. Na kraju, 5. oktobar je više bio promena vlasti, a manje revolucija, ali je zato 12. mart 2003. i ubistvo dr Zorana Đinđića bila kontrarevolucija i tad su opala moja očekivanja – navodi Popović a prenosi Blic.rs.
Comments are closed.