U nastavku velike akcije, koja je vrlo uspešno započeta prethodnog ponedeljka, naš novinarski tim je došao do još jednog neočekivanog otkrića. Posle velike čitanosti prvog teksta iz serijala, danas na ovim stranicama objavljujemo i drugi. Pročitajte i u njemu saznajte ono što do sada u Kruševcu nije bilo nigde publikovano.
Koja su to osnovna načela medijske pismenosti?
O događanjima u svetu koji nas okružuje, informacije do nas, u najvećem broju slučajeva, dolaze putem medija. A tu je važno napomenuti sledeće: mediji ne prenose isključivo čiste informacije svojim čitaocima (“konzumentima”, kako bi se reklo). Oni ih intepretiraju, tumače i analiziraju ih kritički (ili manje kritički). Da bismo bili odgovorni građani, moramo istovremeno da budemo i medijski pismeni. Da bismo aktivno učestvovali u čitavom procesu, mi kao građani bi trebalo da se vodimo osnovnim načelima medijske pismenosti. Evo ih ovde, uz kratke komentare.
1. Svi mediji su konstrukcije. Mediji ne prenose isključivo čistu realnost. Oni prezentuju produkciju određene informacije, a ona ima tačno određenu svrhu. Uspeh te produkcije leži u njenoj delimičnoj prirodnosti. Pravi zadatak čitaoca je da razotkrije svu složenost medijskih sadržaja, i da produbi značaj njegove konstrukcije i produkcije razotkrivajući “priču u priči” (ovaj koncept medijske pismenosti dosta je sličan konceptima narativnog novinarstva). Na taj način vest više nije samo vest, već postaje priča koju svaki pojedinac doživljava na određen način;
2. Mediji konstruišu stvarnost. Svaki pojedinac nosi u sebi specifičan model stvarnosti, koji je formiran na osnovu sopstvenih zapažanja i iskustva. Koristeći taj model, mi verujemo da smo sposobni da razlikujemo istinu od laži. Uvereni smo da nećemo dozvoliti da nas “neko napravi budalom”. Međutim, problem leži utome što veliki deo našeg modela stvarnosti dolazi od informacija iz medija, ili od drugih ljudi koje smo uzeli za model (naši roditelji, učitelji…), a koji su pročitali neku vest i preneli je nama. Zaključak: mediji vrlo jako utiču i konstruišu naše osećanje realnosti svakog dana.
3. Publika određuje “značenje” medija. Mediji jesu nosioci informacija, ali te informacije nisu “primljene” kod svih na isti način.
4. Mediji imaju komercijalne implikacije. Mnogi mediji u svetu oko nas su više “biznis” nego bilo šta drugo. Čak i javni servisi moraju da nađu način za “preživljavanje”. Kao primaoci poruka, često moramo da se zapitamo: ko je platio za to što se emituje kao medijski sadržaj? Šta je ekonomska struktura na kojoj se bazira ovaj sadržaj? U trenutku kad je producent, ili pisac, ili reditelj izabrao temu i počeo produkciju, kako je finansirao svoju priču? Gledano po segmentima, masovni mediji se ne obraćaju pojedincima, nego određenim grupama ljudi. Ako ista firma poseduje diskografsku kuću, filmski studio, kablovski TV servis, televiziju, itd. (kao npr. kompanija Pink), onda ona ima ogromnu sposobnost da kontroliše ono što se proizvodi i distribuira na teritoriji koju pokriva.
5. Mediji sadrže ideološke i vrednosne poruke. Medijski pismen čovek je uvek svestan da medijski sadržaji nose vrednosti i imaju ideološke implikacije. (Ideologija, u ovom smislu, podrazumeva skup pretpostavki za ono što mislimo da je normalno.)
6. Mediji imaju društvene i političke implikacije. Budući da mediji konstruišu stvarnosti, u ekonomskim terminima koji oblikuju njihove poruke, oni imaju važne društvene i političke uticaje na naše živote.
7. Oblik i sadržaj su ključni faktori u medijima, i usko su povezani. Svaki medij ima svoje specifične karakteristike. Medijski pismena osoba pita: na koji način oblik tog medija utiče na sadržaj? Da li je formalni kapacitet iskorišćen dobro, itd…
8. Svaki medij ima jedinstvenu estetsku formu. Razumevanje kako ʺčitatiʺ medij, takođe, znači razumevanje kako je svaki medij svojevrsna umetnička forma. Mi razumemo perspektivu kamere da oblikuje npr. naš ulazak na scenu. Tražimo odgovore na dva seta povezanih pitanja: da li da se zabavljamo na sceni, koncentrišemo se da budemo oprezni itd… Dakle, sami estetizujemo formu medija kome smo posvetili pažnju.
Predmet proučavanja medijske pismenosti danas su potencijalno štetni medijski sadržaji (nasilje, reklame, stereotipi ili pornografija), uticaji medija i štetnih sadržaja, regulacija i samoregulacija (konvencije, nacionalni zakoni i etički kodeksi novinara i oglašivača), kao i nove tehnologije i njihova društvena uloga. To obuhvata industrijalizaciju informacija, zabave i kulture, interaktivnu komunikacijui nove medijske žanrove. Posebno u razradi načela i veština medijske pismenosti u političkoj komunikaciji.
Evo još malo zanimljivih materijala za pregled:
Kulješov eksperiment: https://www.youtube.com/watch?v=mG6fQ7ZPLto
Neistinito izveštavanje: https://www.youtube.com/watch?v=NEWi2pAWJYI
Jednostrano izveštavanje: https://www.youtube.com/watch?v=cU2tgnWuYH8
Mešanje informacije i komentara: https://www.youtube.com/watch?v=s-O3S9lGhwE
—————————————-
Izvori:
1. Vodič medijske pismenosti, Ontario Ministarstvo prosvete, 1989
Comments are closed.