Kada sam se udala? Pa, udala sam se davno, ustvari ja se nisam ni udala, ja sam prodata. Da, prodata, kao neka stvar.
Živela sam sam majkom i još tri sestre. Bilo je dana kada nismo imale šta da jedemo. Bilo je dana kada smo se smrzavale, ali uvek smo bile zajedno, srećne sa onim koliko imamo. Sve do jednog dana. Do dana kada je moja majka odlučila da me ,,uda”.
Moja vrednost je bila sedamsto evra i boks cigareta. Nije ni trepnula kada je to uradila, nije me ni poljubila i nikada me više u životu nije ni videla. ,,Udala“ me je za nekog bogatog starkelju koji je želeo poštenu i finu devojku. Devojku, a ja to nisam tada bila, ja sam bila devojčica od dvanaest, ili možda trinaest godina, nisam baš sigurna.
Prve bračne noći, ako se to tako može nazvati, bila sam silovana. Bila sam silovana od strane pedesetdvogodišnjaka. Bila sam tako silovana i naredne tri godine.
I tu počinje moj pakao. Svakog dana rutina, buđenje u šest, spremanje doručka njegovoj deci (sin od petnaest godina i dve ćerke mojih godina). Od osam je kretalo moje radno vreme. Radila sam kao prosjakinja. Prosila sam na ulici. I tako četiri godine. A onda, kada sam već bila na izmaku snage, bila sam opet prodata.
Ovog puta, moj ,,muž“ me je prodao za petsto evra bratu od tetke, a ovaj nekom vlasniku striptiz bara. Da, drage moje, bila sam prodata tri puta.
Novo poglavlje u mom životu počinje u nelegalnom striptiz baru. Imala sam sedamnaest godina i devojke koje su već tu bile našminkale su me i obukle u provokativno seksi rublje. Te noći silovala su me četvorica, drugu noć zaredom osmorica, a posle sam prestala da brojim.
Počela sam da se opijam i sa dvadeset godina sam postala narkomanka.
Jedne večeri, Bog ga blagoslovio, pojavio se on. Neki gospodin, imao je oko trideset godina. Želeo je baš mene. Navikla sam da uvek mene odaberu, jer sam bila jedna od najatraktivnijih, ali, što je najbolje, bila sam Romkinja. Pitate se zašto je to bitno? Zato što su kružile priče da onaj koji jednom proba Romkinju imaće sedam godina sreće.
I tako mi i ovaj gospodin kaže:,,Ja sam tebe odabrao zato što si Romkinja“. ,,Ništa novo, rekoh,skinite se, pa da počne vaša sreća“. A onda je on meni rekao nešto što je promenilo moj smer života. ,,I ja sam Rom i želim da te spasim. Kupiću te od gazde. Ne želim da radiš ovde“.
I uradio je to. Spasio me je. Nisam više bila žrtva trgovine ljudima. Bila sam slobodna. Konačno sam bila slobodna sa svojih dvadeset četiri godina i činilo mi se da je ceo svet moj.
Ovo nikome nisam ispričala, pa čak ni sadašnjem mužu. Naravno, on zna kakva je moja sudbina bila, ali prihvatio me je onakvu kakva jesam. Sada imam dvoje dece i radim na kiosku kao prodavačica. Ali, svoje detinjstvo i ,,prošli“ život nikada neću zaboraviti.
Istinite priče iz zbirke “O tome se ćuti” KruševacPress objavljuje u saradnji sa Udruženjem žena “Romani cikna” koje je izdalo zbirku.
Comments are closed.