Prolećno zasedanje Narodne skupštine trebalo je da počne „prvog radnog dana u martu“, ali prva sednica tog zasedanje, iako je već 7. mart, još nije zakazana.
DA, ALI: Ni jesenje zasedanje nije počeo „prvog radnog dana u oktobru“, već 18. oktobra.
POLA GODINE: Aktuelni saziv Narodne skupštine obeležio je nešto više od pola godine rada. Osvrt na prvih šest meseci https://otvoreniparlament.rs/aktuelno/505
UČINAK: Skupština Srbijea, za tri meseca redovnog jesenjeg zasedanja, nije usvojila nijedan od 640 poslaničkih amandmana – zakoni su, dakle, usvajani u onom obliku u kom ih je Vlada predložila, a same rasprave o zakonskim predlozima proletele su u vrtlogu uvreda i digresija.
I JOŠ: Za tri meseca redovnog zasedanja održane su samo četiri sednice i svaka od njih imala je više od 15 tačaka dnevnog reda, a budžet za ovu godinu usvojen je uz još 34 druge tačke.
ROKOVI: Sve sednice su zakazane u roku kraćem od uobičajenih sedam dana, najčešće samo 24 sata pre početka sednice a rasprave su proletele u vrtlogu uvreda i digresija. Mogli smo čuti o svemu sem o dnevnom redu”, stoji u poslednjem izdanju Biltena „Parlament pod lupom“ koji objavljuje Otvoreni parlament, inicijativa Crte.
PA ŠTA: Tokom tri meseca redovnog jesenjeg zasedanja, sednice nijednom nisu održane poslednjeg četvrtka u mesecu, što znači da nije bilo ni poslaničkih pitanja.
ŠTA SE ČEKA: Osim da predsednik Skupštine Vladimir Orlić zakaže prvu sednicu prolećnog zasedanja, čeka se i da Orlić donese plan rada, budući je njegovo donošenje predviđeno kao zadatak predsednika Skupštine (član 28. Poslovnika Narodne Skupštine). U nedostatku programa rada, sednice se zakazuju diskrecionom odlukom predsednika Skupštine. Ovakva praksa sazivanja sednica predstavlja potpunu dominaciju prioriteta i tema koje nameće vladajuća većina, kao i potpuno marginalizovanje opozicionih poslanika koji nemaju nikakav uticaj na dnevni red, niti na planiranje samih sednica.
ALI I: Da se u dnevnom redu nađe narodna inicijativa o zabrani iskopavanja litijuma i bora u Srbiji.
U maju prošle godine Skupštini Srbije uredno je predata zakonom definisana narodna inicijativa sa 38.000 potpisa građana protiv iskopavanja litijuma i bor u Srbiji. Iako je po zakonu Skupština dužna da se izjasni o svakoj inicijativi koja ima preko 30.000 overenih potpisa, ova inicijative ne samo što nije stigla na dnevni red već je naprosto – nestala.
Inicijativa nikada nije stigla ni do nadležnog odbora, niti do nadležnog ministarstva koje bi prema propisima trebalo da je provere u roku od 30 dana
Petoro poslanika Zeleno-levog kluba u Skupštini Srbije podnelo je tužilaštvu krivične prijave protiv pet osoba, među kojima su predsednik Skupštine Vladimir Orlić, ali i sadašnji ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, koji je u prethodnom sazivu parlamenta bio predsednik. Tvrde da je vlast namerno iz skupštinske procedure uklonila zahtev za razmatranje narodne inicijative o zabrani iskopavanja litijuma i bora.
I OVO ČEKA: U dnevni red Narodne skupštine nikako da bude uvršten postupak za interpelaciju ministra finansija Siniše Malog
Proces interpelacije pokrenule su, početkom decembra, poslaničke grupe Demokratska stranka, Stranka slobode i pravde, Pokret slobodnih građana, Preokret, Sloga, Moramo – Zajedno i Narodna stranka i Zeleno-levi klub Ne davimo Beograd jer je ministar Mali optužio opoziciju da „rade protiv sopstvene države i da za to dobijaju novac od nekoga sa strane“.
Prema Poslovniku Narodne skupštine, interpelaciju u vezi s radom Vlade ili njenog člana može da podnese najmanje 50 narodnih poslanika, u pisanom obliku. Vlada ili njen član na raspolaganju imaju najviše 30 dana da predsedniku Narodne skupštine dostave odgovor na „jasno i sažeto formulisano pitanjeˮ koje sadrži interpelacija, koji se zatim razmatra na redovnoj ili posebnoj sednici Skupštine, u roku od najkasnije 15 dana. Više o ovome na https://otvoreniparlament.rs/aktuelno/512
KOMOTNO: Izveštaji nezavisnih tela za 20221. godinu usvojeni su tek nedavno iako novi izveštaji stižu za koji dan https://otvoreniparlament.rs/aktuelno/519
PRIMENA: Izbor sudija i tužilaca upravo izlazi iz ruku Skupštine zahvaljujučći ustavnim amandmanima, koji su usvojeni krajem 2021, i setu nedavno uvojenih pravosudnih zakona.
FOTO: www.parlament.gov.rs
Comments are closed.