Скупштина општине Ћићевац покренула је прошле недеље процедуру за проглашење Сталаћке клисуре и Мојсињских планина за заштићено подручје, због њихових изузетних природних, културних и друштвених одлика.
Ова одлука долази као реакција на петицију 1.800 грађана општине Ћићевац и организација Полекол и WWФ Адрије , које су предводиле иницијативу за заштиту овог подручја.
Да ова одлука није утемељена само у жељи локалног становништва сведочи “Студија заштите Предела изузетних одлика Мојсињске планине и Сталаћке клисуре Јужне Мораве” коју је израдио Завод за заштиту природе Србије још 2013. године.
“Покретање процедуре за заштиту је огроман и значајан корак на путу очувања природних и културних богатстава овог подручја. Иако се на ову одлуку чекала скоро читаву деценију, на њу гледамо као на снажан импулс убрзавању заштите како би се изгубљено време надокнадило, а природа заштитила”, рекао је Страхиња Мацић, из Организације за политичку екологију Полекол.
Заштита Сталаћке клисуре и Мојсињских планина прилика је за одрживи развој општине Ћићевац, јер ће омогућити и раст важних грана зелене економије као што је одрживи туризам.
Заштићена подручја кључна су за очување биодиверзитета, али и локални развој,очување културног и историјског наслеђа. Простор Мојсињских планина има специфичну геолошку грађу и као такав је један од најстаријих простора на подручју Србије који обилује културним наслеђем из античког, римског, византијског и средњовековног периода. Сталаћка клисура, са дужином од 24 километра и дубином од 300 метара, представља јединствен геолошки предео.
“Ова иницијатива иде у сусрет глобалним циљевима да се заустави и преокрене губитак природе до 2030. године, а Србија даје свој допринос у напорима да најмање 30% наше планете буде заштићено подручје. Наша је мисија живот у складу с природом, јер ћемо само тако обезбедити квалитетан живот нашем потомству, али и свим другим живим бићима“, рекла је Александра Угарковић из WWФ Адрије.
Стручњаци и удружења грађана из 11 земаља недавно су покренули иницијативу за проширење Емералд еколошке мреже. Јужна Морава представља еколошки коридор од међународног значаја и као таква нашла се на листи 29 река Србије приоритетних за укључивање у ову мрежу.
Република Србија са тек 8% своје површине под заштитом показује један тром и недовољан напредак у овој области који не заостаје само за стандардима земаља чланица Европске уније већ и за земљама у региону. Зато Организација за политичку екологију Полекол поздравља одлуку Скупштине општине Ћићевац и позива државне институције на прогресивнији приступ заштити природе.
Насловна фотографија: Нада Ћосић
Comments are closed.