Radi Drainac, “toplički prince poezije”: Školovao se u Kruševcu, voleo slavnu glumicu
Iz đačkih klupa kruševačke Gimnazije, mladi Rade Drainac krenuo je na put koji će ga uvrstiti u same vrhove srpske avangardne književnosti. Između beogradskih kafana, skandala i tuberkuloze od koje je mlad preminuo, topličkog princa poezije za grad pod Bagdalom vezivalo je ne samo školovanje, već i posebne simpatije prema slavnoj Kruševljanki Ljubinki Bobić. Student književnosti Luka Kijačić otkriva nam detalje o burnom životu, tajnim ljubavima i nemirnom duhu pesnika čiji stihovi i danas žive.
-Dao bih sve, a ništa nemam. Glad mi je beskrajna, a ruke večno prazne- stihovi su koji možda najbolje opisuju i dočaravaju ličnost i pesničku veličinu RadaDrainca (1899–1943), ali i vreme međuratne književnosti u kojem je stvarao. Između kafane, buntovništva i surove stvarnosti,svojom poezijom pružao je otpor svetu. Živeo je da bi pisao i pisao je da bi živeo. Između života i stvaralaštva nije postavljao granicu.Ovaj toplički princ poezije ostavio je dubok trag u srpskoj književnosti. Drainca za Kruševac vezuje Gimnazija čiji je učenik bio i jedna slavna Kruševljanka prema kojoj je gajio simpatije.
–RadeDrainac, bandit i pesnik, Jesenjin svoje rodne Toplice, nova snaga tadašnje međuratne poezije, rođen je davne 1899.godine u selu Trbunje kod Blaca. Za svoje četiri decenije, koliko je živeo, uspeo je da napiše na hiljade stihova i stranica, proputuje i vidi svet, ali i da svojim stvaralaštvom zasluži značajno mesto u srpskoj avangardnoj književnosti – ističe Luka Kijačić, student srpske književnosti.
Rade Drainac pohađao je i Gimnaziju u Kruševcu, podseća sagovornik:
– Drainac osnovnu školu uči u Blacu, da bi Gimnaziju upisao u Prokuplju, gde je završio samo prvi razred, a dalje školovanje nastavio upravo u Kruševcu. Iz đačkih klupa, mladi Radojko Jovanović kreće sa srpskom vojskom na golgotski put preko Albanije. Školovanje kasnije nastavlja u Francuskoj.
Jedna od njegovih pesničkih zbirki imala je samo šesnaest stranica:
– Revolt, bunt, krvava istina, oštar jezik i još oštrije pero stvorili su prepoznatljiv umetnički izraz Rada Drainca, kod koga granica između privatnog života i stvaralaštva gotovo da nije postojala. Prvu zbirku „Modri smeh“ objavio je 1920. godine, da bi sledeće godine, što je posebno zanimljivo, objavio zbirku „Afroditin vrt“, u kojoj je bilo 16 pesama i isto toliko stranica, u tri primerka. Iak ona izgled šaljivo, ova zbirka nagovestila je njegov preokret ka avangardnom pesničkom izrazu.
Boem, ljubitelj pozorišta i filma
Zaljubljive prirode, Drainac je gajio simpatije i prema jednoj slavnoj Kruševljanki, otkriva Kijačić:
– Treba napomenuti da je Drainac bio strastveni boem, redovan posetilac beogradskih kafana i birtija, veliki ljubitelj pozorišta i filma, a voleo je i da zasvira violinu. Drainčev život obeležile su mnoge ljubavne episode sa tada slavnim ženama – kao što je bugarska pesnikinja Jelisaveta Bagrjana (1893–1991), dok se spekulisalo i o simpatijama koje je gajio prema glumici Ljubinki Bobić (1897–1978), rođenoj Kruševljanki.
Česti skandali bili su uobičajeni za ovog avangardnog pesnika, navodi student književnosti:
– Jedan od najvećih „književnih“ skandala vezuje se za njegovo ime. To je događaj iz 1930.godine, kada su beogradski nadrealisti na ulici pretukli Rada Drainca, koji nije bežao od skandala i nevolja, već ih je ponekad, prema sudu kritičara, i sam prizivao. Drainčev način života, posvećenost poeziji i brojne kontroverze zabrinuli su njegove rođake, koji su spalili pesnikovu biblioteku i tako uništili jedino nematerijalno bogatstvo koje je imao.
Kijačić izdvaja i nekoliko stihova kojima se oslikava ličnost Rada Drainca:
–U moru stihova treba izdvojiti one u kojima Drainac otvara svoje banditsko srce i pokazuje svoju unutrašnju krhkost – „Dao bih sve, a ništa nemam. Glad mi je beskrajna, a ruke večno prazne“, „Ovako… zavijen u komad platna, nosim od stanice do stanice neisplakan bol večitog deteta“, „O niko neće moći da izmeni ovo buntovno srce, ni požar krvi da ugasi, zalud će neko kušati iz lirskog davljenja da me spasi, ostaću i posle groba nož za ubice pravde i neba“…
Lečenje u Sokobanji i susret sa Andrićem
Lečio se od tuberkuloze u Sokobanji, gde ga posećuje jedan od najvećih srpskih pisaca:
– Ovaj bandit i pesnik, koji je ostao upamćen i po poeziji i po skandalu, oboleo je od tuberkuloze 1942. godine, kada odlazi na lečenje u Sokobanju, a u posetu mu, pored ostalih, dolazi i nobelovac Ivo Andrić. Umire na Dan rada, 1. maja 1943. godine.
Drainac umire u Beogradu, a za dan sahrane vezuje se i jedna anegdota, otkriva sagovornik:
– Iako je Drainčeva želja bila da umre u rodnom kraju, to mu se nije ostvarilo, već umire u Beogradu, gde je i sahranjen. Postoji i anegdota da se policajac, koji je po dužnosti morao da bude prisutan na sahrani, naljutio na počivšeg pesnika jer je, od svih dana u godini, morao da umre baš na Prvi maj, dan kada se nije radilo. Sahranjen je o trošku beogradske opštine, kao siromah.Glumac Milivoje Živanović odrecitovao je njegovu pesmu „Nirvana“ i tako je Drainac ispraćen na večni počinak.
Drainčevo ime, kako kaže, vrlo je poštovano i danas:
– Rade Drainac postao je tema mnogih naučnih radova, bio je predmet mnogih književnih kritika, a njegova poezija nalazi se u značajnim antologijama.Njegovo ime danas nose škole i kulturne ustanove, organizuju se i manifestacije u njegovu čast, dok postoji i Drainčeva spomen-soba u Prokuplju.
Stihove RadaDrainca možete pronaći i u popularnoj narodnoj pesmi:
– Zanimljivo je da je poezija Rada Drainca inspirisala domaće „estradneu metnike“ i pevače narodne muzike, koji su iskoristili stihove pesme „Odgovor na majčino pismo“ i napravili svoju verziju „Kralj boema“, koju izvodi Šaban Šaulić. Dok neki ne vide ništa sporno u ovom „prepevu“, mnogi smatraju da su tom obradom oskrnavljeni Drainčevi stihovi – kazao je Luka Kijačić, student srpske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu.
N. O.
