RODNI REFLEKTOR ZA MLADE: Dnevno tri slučaja nasilja u porodici u Rasinskom okrugu

Nasilje u porodici je posledica rodnih uloga zasnovanim na predrasudama. U prethodnih 20 godina zakon je doskočio ovom problemu. Međutim, predrasude kod žena i muškaraca još uvek su prepreka a SOS telefon za žene žrtve nasilja godišnje zabeleži u proseku više od 200 poziva

Prema istraživanju Grupe za koordinaciju i saradnju u sprečavanje nasilja prema ženama, koje je sprovedeno tokom vandrednog stanja 2020. godine, u Rasinskom okrugu je za 52 dana bilo 147 razmotrenih slučajeva nasilja u porodici od strane nadležnih. U istom periodu, izrečeno je 115 hitnih mera zaštite, od kojih 81 počiniocu izrečena zabrana da kontaktira i prilazi žrtvi nasilja dok je u 34 slučaja učinilac privremeno udaljen iz stana.

Jedno od rešenja je SOS telefon 066 006 606 koji ima za cilj da pomogne ženama žrtvama nasilja. Ovaj telefon u Kruševcu postoji od februara 2009. godine i na njemu trenutno radi devet konsultantkinja koju su prošle prethodnu obuku.

Prema rečima osnivačice Udruženja žena „Peščanik“, Snežane Jakovljević na godišnjem nivou se na SOS telefon javi u proseku do 80 žena, ali je bilo i godina kada se javi više od 100 žena. Zapravo, broj poziva je u proseku trostruko veći jer se neke žene javljaju više puta.

– Oko trećina žena koje zovu su iz seoskih sredina. Najčešće imamo pozive iz Rasinskog okruga, s tim što povremeno dobijemo pozive sa strane. Ukoliko u tom mestu odakle se javljaju postoji lokalni SOS telefon, mi ih uputimo na taj broj, ukoliko ne, onda smo tu da pomognemo – kazala je Jakovljevićka.

Kada govorimo o vrsti nasilja, najčešći okidač za traženjem pomoći jeste fizičko nasilje kojem su, uglavnom, prethodili drugi vidovi nasilja, kao što su psihološko ili ekonomsko nasilje.

– Nasilje je posledica disbalansa društvene moći između muškaraca i žena. Tako su nastale rodne uloge, te iz tih rodnih ulogama koje se zasnivaju na rodnim stereotipima i predrasudama se „propisuje“ šta rade žene, a šta muškarci. Ono što muškarci rade se više vrednuje i zbog svega toga muškarci vrše nasilje nad ženama i to često prođe nekažnjeno – objasnila je Snežana Jakovljević.

Važno je reći da predrasude nisu rasprostranjene samo kod muškaraca već i kod žena. Naša sagovornica napominje da postoje žene koje smatraju da „jedan šamar nije ništa“ i da je to rezultat onoga što su one učene od vrtića pa na dalje.

U Srbiji prvi značajan korak u pravnom kontekstu napravljen je 2002. godine kada nasilje u porodici ulazi u Krivični zakonik. Do tada se tretiralo kao remećenje reda i mira u okviru Prekršajnog zakona. Nasilje u porodici 2005. godine prelazi u Porodični zakon, a od 2017. godine je stupio na snagu Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.

– Dolaskom ovih zakona u prethodnih 20 godina vidimo boljitak u pravnoj regulativi. Međutim, aktuelni problem jeste i digitalno nasilje. Zakoni su šturi i nemamo pravno razvijeno digitalno nasilje, te je znatno teže tu stati u zaštitu ženama – ističe pravnica i aktivistkinja UŽ Peščanik, Maja Konstantinović.

Uprkos ovim promenama, u Srbiji si godišnje dogodi između 25 i 35 femicida gde su trećina svih slučaja žene koje su prethodno obraćale nadležnim institucijama za pomoć, naglasila je naša sagovornica.

– Najčešći pravni saveti koji su zatraženi putem SOS telefona su: Kome i kako prijaviti nasilnika? Šta sledi nakon toga? Da li im pružaju zaštitu država i Centar za socijalni rad? Deoba zajedničke imovine, kao i starateljstvo nad decom – navodi  Maja Konstantinović.

Promene u zakonu pratile su i promene u tome kako se društvo i javnost odnose prema nasilju u porodici. Mediji, zvaničnici i žrtve nasilja poslednjih godina otvorenije govore o nasilju nad ženama, iako još uvek postoji suzdržanost kod žrtava da se tom nasilju suprotstave.