RODNI REFLEKTOR ZA MLADE: Ima li seksizma u sportu?

0

Devojke i žene su vekovima unazad bile diskriminisane i ostavljane po strani kao slabiji pol koji ne može dovoljno dobro da se bavi sportom kao muškarci.

Naročito su bile diskriminisane žene i devojke koje su želele da se bave, kako mnogi nazivaju, muškim sportovima. Jedan od tih “muških sportova” je fudbal. Najstarija igra koju po pravilu igraju samo muškarci je dokaz da, ipak, postoje rodne nejednakosti. Postoje predrasude da žene fizički ne mogu da iznesu ovaj sport, da ne mogu toliko često da treniraju, zbog svojih fizičkih prepreka i tako dalje…

Prvi ženski fudbalski tim u Kraljevini Jugoslaviji osnovan je 1937. godine u Borovu.  Već početkom avgusta 1938. godine u Beogradu je po prvi put bilo moguće videti fudbalerke na terenu.

Da je ovo, ipak, sport i za žene, dokazala je Anja Todorović.

“Od malena me fudbal privlačio, jer mi je tata profesionalni fudbaler i uz njega, gledajući utakmice, treninge, krenuo je sve više da mi se dopada. Ali niko nije želeo da ja krenem da treniram baš zbog onih predrasuda “iskriviće ti se noge, bićeš muškobanjasta, 90% fudbalerki su lezbejke “ i tako… Ali uprkos svemu tome ja sam odlučila i krenula sam da treniram. E tada sam im pokazala da sve te predrasude padaju u vodu i da fudbal nije samo muški sport. Treniram ga već 8 godina u fudbalskom klubu Sloga Požega i super mi je. A okolina je to prihvatila. Čak su i oni koji su me osuđivali, prestali da to rade.

Mogu da kažem slobodno da je svaki sport jednak. Deljenje na “muške” i “ženske“ je čista glupost. Svako treba da trenira ono što voli, a samim tim ako nešto voliš daćeš najbolje od sebe da u tome uspeš. Ja za sebe mogu da kažem da sam uspela u fudbalu, kao i da sam srušila mnoge predrasude vezane za ženski fudbal.”

Atletika je još jedna od sportskih disciplina u kojoj je potrebna snaga, brzina, izdržljivost za koju se pre verovalo da su samo muškarci sposobni za to. Svetsko atletsko prvenstvo koje se održalo od 18. do 20. marta ove godine je dokaz da su žene i te kako sposobne i izdržljive. Ivana Španović je pokazala da je žena koja može u ovom sportu doneti zlatnu medalju.

Marija Stojanović, kao članica sektora za medije, prenosi nam utiske sa ovog takmičenja.

“Bila mi je velika čast učestovati na tako velikom događaju i da budem deo tima kao i sama činjenica da smo svi funkcionisali kao jedno. Što se tiče atletike, kao samog sporta, svima je dobro poznato da se atletika još naziva i “kraljicom sportova”. Koliko god unazad da se provlačila priča da se u ovom sportu pravila rodna razlika, mogu reći da su te predrasude razbijene. Takmičarka Julimar Rojas je oborila rekord troskokom, kao i naša atletičarka Ivana Španović Vuleta koja je osvojila zlato i time opravdala svoj dosadašnji uspeh. Naravno pored ove dve devojke, tu je i sjajni Arman Duplantis koji je takođe oborio rekod u disciplini skok s’ motkom. Ovim bih negde stavila tačku na celokupnu temu ,,seksizam u sportu’’, jer smatram da bili to muškarac ili žena mogu postići uspeh i besprekoran rezutat u bilo kom sportu/disciplini, uz naporan rad i trud, naravno.”

Ženski sport i dalje pati od nedostatka izloženosti. Još uvek nije u potpunosti prihvaćeno da se žene bave sportom, a da pritom ne budu diskriminisane. Mnoge devojke/žene su izgubile interesovanje da se bave sportom i ostale su demotivisane. Osim toga, žene uglavnom nisu na vodećim ulogama kada je sport u pitanju. Pored svega toga su izložene i seksualnom uznemiravanju, što verbalno, što fizički. I upravo tome treba da se stane na put!

Ovde se ne radi o muško-ženskim sportovima, već o tome da manjka svest ljudi i da su oni ti koji treba da razmišljaju u pravcu da su svi sportovi jednaki i za sve.

Možda vam se dopadne i Više od ovog autora

Ostavite odgovor

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

seventeen − eight =

Skip to content