RODNI REFLEKTOR ZA MLADE: Neravnopravnost u privatnoj sferi

Žene u Srbiji imaju ista prava kao i muškarci, ali je njihov položaj lošiji pokazuju istraživanja na ovu temu sprovedena u Srbiji poslednjih decenija.

Žene su diskriminisane na osnovu pola i roda, u lošijem su položaju od muškaraca, kako u javnoj tako i u privatnoj sferi, izložene su diskriminatornim rodnim stereotipima i nasilju, manje zaposlene iako su obrazovanije, rade na slabije plaćenim poslovima, opterećene su radom u domaćinstvu i brigom o deci više od muškaraca, manje učestvuju u odlučivanju i slično.

Žene iz višestruko marginalizovanih grupa u riziku su žrtve višestruke diskriminacije, izložene su specifičnim oblicima nasilja i u lošijem su položaju i u poređenju sa ženama iz opšte populacije i u poređenju sa muškarcima iz svojih grupa.

Usklađivanje poslovnih i porodičnih obaveza predstavlja veliki problem za žene, što pogoršava njihov položaj u društvu. Građani Srbije u proseku provode 30 sati nedeljno na aktivnostima u vezi sa vaspitanjem dece, ali su prisutne velike rodne razlike – muškarci provode na ovom poslu 20 sati, a žene skoro duplo više (38 sati nedeljno). Pored toga, žene troše znatno više vremena na kućne poslove, pa je posledica ovih razlika rodna neravnopravnost, koja se odražava na sve sfere života žena u Srbiji. Imajući to u vidu, nije iznenađujuće što rezultati jednog istraživanja javnog mnjenja u Srbiji pokazuju da 50% ispitanika veruje da muškarci imaju veća prava od žena, a 33% da su muškarci i žene ravnopravni.

Primeri seksizma u privatnoj sferi:

Žene obavljaju više neplaćenih poslova (održavanje domaćinstva i nega) nego muškarci, npr. samo žene pomažu u pranju sudova posle večere u gostima. Seksističke šale među prijateljima. Sistematsko davanje „ženskih“ ili „muških“ igračaka devojčicama/dečacima. Ohrabrivanje dečaka da trče i rizikuju, a devojčica da budu mirne i poslušne. Korišćenje izraza kao što su „trčiš kao devojčica“ ili „dečaci će uvek biti dečaci“.

Zašto se treba baviti ovim pitanjem?

Neplaćeni rad negativno utiče na učešće žena na tržištu rada, njihovu ekonomsku nezavisnost, kao i učešće u sportu i slobodnim aktivnostima. Igračke (npr. mini kuhinja ili igra građenja objekata) utiču na rodne uloge, ali i na buduće odluke o studijama ili karijeri. Seksističke šale mogu zastrašiti ili ućutkati ljude i one trivijalizuju seksističko ponašanje.

Poljoprivredne osiguranice i preduzetnice su posebno diskriminisane u odnosu na ostale zaposlene žene u pogledu načina obračuna naknade za vreme porodiljskog odsustva. Prema dostupnim podacima više od 13.000 žena ima umanjenu platu tokom čitavog perioda odsustva sa rada radi nege deteta. Praksa Zaštitnika građana pokazuje da je u oblasti rodne ravnopravnosti najčešće ukazivano na povrede prava na naknadu zarade za vreme odsustva zbog trudničkog bolovanja, porodiljskog odsustva i nege deteta i prava trudnica i porodilja. (Izveštaj o pravima žena i rodnoj ravnopravnosti u Srbiji za 2019. godinu, Udruženje građanki FemPlat)

Alarmantan je i podatak da su žene vlasnice samo 1/4 nekretnina u Srbiji, a da se u zajedničkom posedu nalazi tek 11% nekretnina. Ovi podaci se ne odnose na žene iz ruralnih područja Srbije čiji je položaj znatno lošiji. Starije žene u ruralnim sredinama najčešće nemaju primanja, ni svojinska prava na nepokretnostima, te su zavisne od drugih članova porodice u ostvarivanju svojih potreba.

Kako sprečiti seksizam?

Merama za podizanje nivoa svesti i istraživanjima o uticaju i raspodeli neplaćenog rada između muškaraca i žena. Merama za usklađivanje privatnog i poslovnog života za sve. Promovisanjem igračaka koje ne prave razliku po polu. Podsticati i dečake i devojčice da učestvuju u kućnim poslovima. Davati i devojčicama prostor i slobodu da se igraju, istražuju i budu ono što jesu.

Možda vam se dopadne i Više od ovog autora

Ostavite odgovor

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

seven + 12 =

Skip to content