O tome šta je seksizam, koliko je prisutan u medijima i školama, kako utiče na zapošljavanje i kako se možemo odbraniti od njega razgovarali smo sa sociološkinjom Ivanom Ivković.
Šta za Vas predstavlja pojam „seksizam“?
Seksizam nije ništa drugo nego rodna nejednakost. Predstavlja polne prirodne razlike između muškaraca i žena koje se društveno oblikuju. One su društveno posredovane.
Iako se odnosi i na mušku i na žensku stranu, skloni smo ka tome da seksizam češće povezujemo sa ženama. Međutim, to nam ne daje za pravo da postanemo slepi na drugu stranu. I pred muškarcima često bivaju postavljeni određeni zahtevi.
Odakle potiču društvene razlike?
Veliki udeo svakako ima i vaspitanje. Standardi koji se postavljaju „šta mogu devojčice, a šta dečaci“, „šta se očekuje od devojčica, a šta od dečaka“. Ne postoji strana koja je manje oštećena, jer se zahtevi postavljaju pred oba pola.
Ti „zahtevi“ zavise i od vremena i od sredine u kojoj se nalazimo. Ne možemo to menjati i deliti. Sama sredina se menja kroz vreme, tako da ima dosta promena. Sve to zavisi od kulturoloških modela koji postoje.
Da li je seksizam prisutan u srednjim školama?
Seksizam kao nešto krajnje negativno ne, ali svakako postoje rodne razlike. Međutim, u prosveti su uglavnom prisutnije žene, nego muškarci.U savremenom društvu ima sve manje seksizma među učenicima.
Da li je seksizam prisutan u medijima?
Jeste. Mislim da je dovoljno samo pogledati voditelje i voditeljke zabavnih programa – sve nam je jasno. Krenimo od toga „kako voditeljke trebaju biti obučene“.
Ako pogledamo kroz vreme, ranije su postojale one klasične „ženske“ reklame. Ili na primer, kad god je neka fudbalska utakmica u toku, uglavnom su u preseku reklame za automobile, piva i tako dalje.
Serije koje su ranije bile namenjene isključivo ženama nazivane su sapunicama – zašto? U međuvremenu su uglavnom bivali reklamirani proizvodi za pranje.
U današnje vreme se primećuje napredak, postoji i reklamiranje kućnih preparata za čišćenje koji su namenjeni muškarcima. Možemo videti muškarca kako usisava ili sprema ručak, što pre nije bio slučaj.
Pomak se primećuje; bela tehnika je sve manje bela. Sada je više siva baš iz razloga što podstiče neutralnost i nejednakost.
Koji su to stereotipi koji se vezuju za polove?
Za poslove u kompanijama žene se procenjuju po tome kako su obučene, kako govore, kako izgledaju… Dok je kod muškaraca procena izvršena na osnovu njihovog prethodnog rada. Za neke poslove se očekuje da žena „mora“ malo više da se potrudi, ako gledamo po stereotipima.
Nijedan posao nije rezervisan samo za žene. Na primer, ako kažemo da je to posao kuvarice ne bi bili u pravu. Kada se izađe iz privatne u javnu sferu, vidimo da ima mnoštvo muških kuvara.
Ova pandemija je više pogodila žene. Većina poslova je prešla na online režim, a kućni poslovi, briga o deci, briga o bolesnima i starijima je ostala.
Da li je seksizam nastao zbog uticaja patrijarhalne sredine?
Žene su uglavnom te koje odgajaju i vaspitavaju decu; društvo je to koje nameće vrednosti i norme. Ako gledamo razvoj samih prava za koje su se žene izborile; ako gledamo ideologiju socijalizma koji propagira opštu jednakost; opet u tradicionalnim sredinama postoje razlike u vaspitavanju oba pola.
Žene su te koje su „osetljive, nežne“, a muškarci treba da budu „stubovi porodice“. To su zaista veliki zahtevi i za jedan i za drugi pol. I jedna i druga strana mogu biti ozbiljno oštećene.
Da li mislite da se dovoljno govori o seksizmu, odnosno o tome kako se treba odbraniti od njega?
Mislim da negde kroz pravilno vaspitavanje, primere, razumevanje i poštovanje se dolazi do ravnopravnosti. Ne kroz stroge podele nego kroz poštovanje, koji god da je pol u pitanju.
Potrebno je uvažavanje drugih, ukoliko bi postojalo – ne bi bilo problema ni u jednom društvu. Prosto ne treba činiti ono što mi ne bi želeli da nam drugi čine. To je suština zdravog odnosa i zdravog društva.
Comments are closed.