Seksizam se može pronaći svuda – na radnom mestu, u jeziku, kulturi, sportu, a posebno u svetu medija.
Kad se žene pojave u medijima, često se suočavaju sa nizom izazova i neprijatnosti. Skoro svakodnevno su u medijima i na društvenim mrežama prisutni seksistički naslovi, tekstovi, izjave i/ili komentari.
Uspešne žene često su na meti seksističkih komentara i uvreda. Prošle godine pažnju javnosti privuklo je gostovanje epidemiološkinje dr Darije Tepavčević Kisić, tada zamenice direktorke Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, u emisiji Fokus koja se emituje na TV B92, u kojoj je voditelj Oliver Jakšić izjavio:
“Pre nego što počnemo razgovor na bilo koju… odnosno o bilo čemu drugom, hoću da vas pitam kako je pala odluka da jedna dama ode u Niš uz ministra Nedimovića kada je najteže? Dakle, mnogi se pitaju zar to nije mogao da bude neko iz struke, ali muškog pola. Naravno, uz svo poštovanje damama vezano za rodnu ravnopravnost i tako dalje, ali ovo je nešto najbliže ratnom stanju, pa vas pitam, na liniju fronta je otišla jedna žena“.
Dr Darija Tepavčević Kisić, od samog početka medijskog pojavljivanja u vezi sa informisanjem o širenju virusa COVID-19, bila je na meti seksističkih i uvredljivih komentara na društvenim mrežama u vezi sa njenim fizičkim izgledom (npr. oblačenje, frizura) a takvi komentari ne prestaju i sada kada je ministarka za rad i socijalnu zaštitu.
Sa sličnim komentarima susrela se i Aleksandra Pavlović, nastavnica likovne kulture koja održava nastavu na daljinu četvrtom razredu.
Žrtva seksističkih komentara bila je i novinarka TV N1 Žaklina Tatalović, poznata po svojim beskopromisnim stavovima i kritici vlasti. Više od 20 seksističkih izjava na Tviteru, u kojima vređa Žaklinu Tatalović, objavio je samo Dragan J. Vučićević, glavni i odgovorni urednik tabloida Informer a sledili su ga i mnogi funkcioneri SNS-a i novinari bliski vlasti.
Prvostepenom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu Dragan J. Vučićević je osuđen za krivično delo “uvrede u produženom trajanju izvršeno na štetu novinarke N1 Žakline Tatalović”. U obrazložnju presude sudija je istakla da je neosporno utvrđeno da je u konkretnom slučaju postojala namera vređanja i omalovažavanja Žakline Tatalović, te je Vučićeviću izrečena novčana kazna u iznosu od 200.000 dinara.
Pre nekoliko godina profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Snježana Milivojević je ukazala na izvestan napredak u “prezasićenom sistemu sa više od 1.000 medija” u Srbiji, u kojem je pitanje rodne ravnopravnosti potpuno marginalizovano i eksplicitno pokrenuto u samo tri odsto analiziranih tekstova.
Ona smatra da 20 godina od prvog globalnog monitoringa izazovi seksizma, rodnih stereotipa i predrasuda u informativnom svetu odolevaju vremenu, prostoru i platformama.
Vidljivost žena opada kako raste istaknutost i važnost teme.
“U političkim temama, koje dominiraju medijima u Srbiji, žene čine samo 14 odsto subjekata. S druge strane, u vestima o poznatim ličnostima, umetnosti, medijima i sportu one čine 44 odsto svih subjekata. Žene su vidljivije u profesionalnim grupama koje imaju niži status u društvu i kada se pojavljuju u ulogama koje se percipiraju kao ‘ženske‘ “, navodi se u istraživanju “Ko pravi vesti?”.
Kada se posmatra akademska stručnost žena i njihova uloga u biznisu, one su u medijima zastupljene sa osam, osnosno četiri procenta, što ih čini skoro nevidljivima.
Globalni monitoring medija, urađen 2015. godine, pokazao je da ne postoji zvanična lista novinara u zemlji zbog čega je teško identifikovati rodne razlike u redakcijama ali žene čine ogromnu većinu radne snage u medijima u Srbiji.
Kada je reč o vlasništvu u medijima, prema podacima Agencije za privredne registre i drugim izvorima, vlasnici medija u Srbiji mahom su muškarci. Takođe su muškarci mahom direktori medija ili glavni urednici dok su žene velika većina među novinarima i reporterima.
Istraživanje stanja u Srbiji pokazalo je da vesti iz oblasti politike i uprave, socijalnih pitanja i prava, i ekonomije čine tri četvrtine svih i u novinama i na radiju i televiziji. Priče o ženama su retke u svakoj od te tri oblasti i čine samo 8% svih vesti. Pitanje rodne ravnopravnosti istovremeno je potpuno marginalizovano i vesti sa tom temom čine samo 3%. Pisanje medija u Srbiji nije rodno senzitivno i manje od 1% svih vesti usmereno je na rušenje rodnih stereotipa, pokazao je izveštaj.
Comments are closed.