Članice Omladinske redakcije “Rodni reflektor” pitali su kruševačke srednjoškolce da li su upoznati sa pojmom seksizam, šta on predstavlja, koliko je ova pojava česta i da li je ima više nego ranije?
“Seksizam? To je pojava kad suprotan pol biva degradiran i kad na njega gledamo kroz stereotipe. Mislim da je više usmeren ka ženama, ali svakako postoji i određena količina muškaraca koji su meta seksizma“, smatra Marija Trifunović.
“Ljudi su i dalje zaglavljeni u nekom konzervativnom svetu. Smatraju da je ženama mesto u kuhinji i da one ne treba da imaju karijeru. Govore kako je njihov najveći uspeh imati i odgajati decu što definitivno nije ispravno“, kaže Boris Gligorijević.
“Vrsta nasilja gde uglavnom žene bivaju omalovažavane, dobijaju kritike samo na osnovu stereotipičnog pogleda od strane drugog pola“, kazala je Milica Dimitrovska.
“Seksizam je tendencija ljudskih bića da nelogično poimaju i vezuju određene fizičke i mentalne osobine za određeni pol. Rasprostranjen je i među muškarcima i među ženama, ali žene su češće žrtve istog. Ljudska bića kao takva imaju tendenciju za licemerstvo.
Podložni su etiketiranju po određenim osobinama. Predmet etiketiranja smo često i mi sami – ljudi. To je ekstremna tačka polarizovanog mišljenja. Ide do te mere da osoba koja je seksista bude uverena u to što priča i objašnjava drugima zašto je u pravu“, objašnjava Aleksa Kovačević.
“Diskrimacija suprotnog pola zbog konzervativnosti i verovanja u stereotipe “muškosti” i “ženskosti”. Prisutan je u opštem jeziku i komunikaciji, najčešće se osoba, svesno ili ne, obraća muškom polu. To je svakako poboljšano u poslednjem vremenu, jer se pažnja pridaje i rodno osetljivom jeziku“, smatra Anastasija Karić.
U kojoj starosnoj dobi je seksizam najrasprostranjeniji?
“Često ga zapravo možemo videti kod mladih ljudi, što je razočaravajuće. Kad kažem mladi, ne mislim na tinejdžere, već zapravo na osnovce; iako je to sasvim nelogično. Međutim, to ne znači da ga nema i kod drugih starosnih grupa. Svuda je rasprostranjen i smatram da ovu pojavu ne možemo vezivati za godine“, ističe Marija.
“Generacije od 40-ih do 80-ih su najpogođenije tendencijama seksizma. Nisu znali bolje, nije ih imao ko naučiti o polu kao društvenom konstruktu – to je njima bio stran pojam tada“, zaključio je Aleksa.
“Smatram da ne postoji određeno starosno doba kada čovek biva seksista. Javlja se od najmlađih dana, pa sve do pozne zrelosti. Sve to zavisi od okruženja individue koju posmatramo. Veliki uticaj imaju i mediji. Naravno, postoje i oni koji se bore protiv toga“, rekla je Dimitrovska.
“Mislim da seksizam postoji kod mladih, ali da nije toliko rasprostranjen kao i kod starijih. Razlog je možda plasiranje pogrešnog sadržaja kroz medije, odnosno ono što možemo videti na televiziji. Mladi se uglavnom klone toga, dok starije ne možemo skloniti od TV ekrana“, dopunio je Boris.
“Mislim da seksizma ima među svim starosnim dobima, ali najviše kod tinejdžera. Odnosno kod mladih u periodu između 16 i 18 godina. Oni su najčešće i mete ovakvih napada“, dodala je Anastasija.
Da li mislite da je seksizam prisutan u srednjim školama?
“Smatram da je u srednjim školama ova pojava skoro iskorenjena. Možda sam u zabludi zato što sam u Gimnaziji. Nemam dovoljno veliku komunikacijsku mrežu kako bih mogla izneti zaključak. Smatram da ga ima manje nego uobičajeno, ali da izuzeci još uvek postoje.
“Takođe, srednjoškolci se trude da isprave greške starijih, stalno su u toku. Trenutno se plasiraju teme rodne osetljivosti i problem seksizma, zato i jesu obazrivi“, iznosi svoj stav Trifunovićeva.
“Kod ljudi iznad 40 godina seksizam je rasprostranjen prema oba pola”, zaključila je Marija.
“Ja sam završio studije, tako da nemam sliku iz prvog lica o situaciji u srednjim školama. Međutim, iskustva drugih mi govore da je situacija postepeno bolja. Uopšteno generacijski jaz se ogleda i u mišljenjima. Milenijalci i generacija Z uopšte nemaju ni sličnu sliku pola i šta on predstavlja. Dok se Milenijalci vezuju samo za biološki konstrukt, generacija Z daje novu perspektivu tome i gleda na to kroz društvo“, pojašnjava Aleksa.
“Da, smatram da ne postoji adekvatna ličnost kojoj bi se mogli obratiti. Školski psiholozi su tu forme radi, ali oni nisu u stanju da pomognu kada problem postoji. Seksizam loše utiče na mentalno stanje žrtve i može doći do raznih posledica čiji nam je tok dobro poznat. Seksizam se često javlja u šalama i zbog toga dolazi do njegove normalizacije što ne bi trebalo da bude slučaj. Na primer, vicevi o plavuši su nekima smešni, ali istovremeno sadrže brojne provokacije“, rekla nam je Anastasija.
“Ima ga naravno, ali ne na onaj klasičan način – da su učenici sami pokretači seksizma, već da su pravila koja su nametnuta seksistička. Pod pravilima, pre svega, mislim na kodeks oblačenja koji nije jednak za oba pola“, odgovorio je Boris.
Comments are closed.