RODNI REFLEKTOR ZA MLADE: Šta je seksizam?

KruševacPress i Edukativni centar Kruševac sprovode projekat “Rodni reflektor za mlade – Lokalna akcija protiv rodnih stereotipa i seksizma u medijima”. Cilj projekta je mobilizacija lokalnih zajednica u Rasinskom okrugu, a pre svega mladih,  u borbi protiv rodnih stereotipa u medijskom prostoru.

Reč seksizam se, naročito poslednjih godina, dosta često može čuti, prevashodno kada se govori o temama kao što je rodna ravnopravnost. Ipak, mnogi još uvek nisu u potpunosti sigurni šta ona znači.

Dakle, pravo pitanje glasi: Šta je seksizam?

Prema jednoj od definicijaSeksizam je svaki oblik izražavanja (čin, reč, slika, gest) koji se temelji na ideji da su neke osobe, najčešće žene, inferiorne zbog svog pola. Seksizam uglavnom pogađa žene. Može, takođe, pogađati muškarce i dečake kada se ne ponašaju u skladu sa stereotipnim rodnim ulogama“.

Neke grupe  žena posebno su na meti seksizma, na primer  devojke, političarke, novinarke ili žene iz javnog života.

“Seksizam je oblik društvene diskriminacije žena. Zasniva se na predrasudama i uvreženim stereotipima. Utemeljen je u tradiciji. Može se odnositi na pojedinke ili na žene kao grupu. Prožima žensku svakodnevicu. Seksistički stavovi se prenose kroz obrazovni proces, vaspitanje u porodici, kroz medije, naučna istraživanja, kulturu i religiju.

Stavovi su seksistički ukoliko se ženama sugeriše da su manje vredne, da im pripadaju podređene uloge u društvu, da je njihova podređenost sama po sebi razumljiva, prirodna. Ako se ne detektuju i prećutkuju postaju deo legitimnog ponašanja.

S obzirom da su prisutni u svim religijama, naukama, filozofiji, obrazlažu se tradicijom, običajima, navikama. U ime tradicionalnih kulturnih vrednosti žene se i danas ponižavaju, omalovažavaju, minoriziraju. Reč je o začaranom krugu iz koga žene mogu da izađu tek radikalnim prevrednovanjem kulturne baštine.

Seksistički stavovi su duboko ukorenjeni u svim velikim filozofskim sistemima. Mogu se pronaći u knjigama najvećih naučnih autoriteta, od Platona i Aristotela, preko Tome Akvinskog, Ničea, Šopenhauera, Kirkegora…”, navodi se u “Rečniku rodne ravnopravnosti” (autorke Vesna Jarić i Nadežda Radović, Beograd, 2010. godine).

Reklame za “Cillit Bang” u Španiji su zabranjene zbog seksizma, odnosno stereotipa da samo žene obavljaju kućne poslove

Objašnjenje šta je seksizam, sa konkretnim primerima, daje i Svenka Savić u svom tekstu “Politički korektan govor i seksizam u jeziku” (Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu, 2002. godine)

Diskriminacija žene (i muškarca) na osnovu polne pripadnosti može se videti u rečima, organizaciji rečenice, frazeologiji, nekim izrazima, itd. U svakom društvu postoji model šta muškarac, odnosno žena, može/sme činiti, a šta je zabranjeno da radi, kaže, misli. Ukoliko je društvo patrijarhalnije utoliko su takva pravila rigoroznija. Izvor za diskriminaciju prema polu danas je u važećim društvenim pravilima čiji je koren u ranijim istorijskim periodima kada je žena smatrana nižim bićem od muškarca, odnosno kada je nije smelo biti u javnom životu.

Žena se prema polu može uniziti nazivom, na primer, za životinje: guska, ovca, krava, riba. Neke reči automatski povlače negativno shvatanje o osobi na koju se odnosi, na primer, plavuše su u vicevima glupe žene (pri tom su plavi muškarci poželjni), zatim su tu reči kao: ljubavnica, gospođica, dama.

Postoji mnogo izraza koje danas novinari, i većina običnih korisnika jezika, ne prepoznaju kao seksističke prema ženi, a to su: slabiji/nežniji pol, bolja/lepša polovina, gospođica, dama, hostesa. Naročito ih koriste obrazovane osobe, misleći i da njima prave kompliment ženi”, navodi Svenka Savić.

Prema podacima Evropske unije čak 58% žena izabranih u Evropski parlament  bilo je na meti  seksističkih napada na društvenim mrežama.

 

Možda vam se dopadne i Više od ovog autora

Ostavite odgovor

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

4 × five =

Skip to content