Pripadnice Romske zajednice se svakodnevno susreću sa predrasudama i stereotipima. One se doživljavaju kao “drugačije”, one koje odbijaju školovanje, prljave, dovode se u vezu sa kriminalom, vradžibnama i obmanama.
Sa druge strane često su žrtve seksizma jer se smatraju fatalnim, vatrenim ženama izražene seksualnosti, te se o njima pričaju vulgarni vicevi, a često se i ismejavaju se u klipovima na Jutjubu. U medijskim naslovima često se ističe njihova nacionalna pripadnost, kada se govori o krivičnim delima, što dodatno pojačava predrasude. Iz Udruženja Romani Cikna, kažu da su višestruko diskriminaisane, te da im je zato potrebna veća podrška čitave zajednice.
O Romkinjama postoje brojna predubeđenja. Odnose se na seksualnost i povećanu potentnost zbog izraženog temperamenta, zatim sklonost ka rađanju velikog broja dece, verovanje da Romkinje brže od ostalih devojčica ulaze u pubertet i ranije postaju seksualno zrele. Romkinje se vide kao prljave i sa tovarima na leđima, praćene gomilom dece.
“Za Romkinje se do skoro verovalo da imaju neke nadnaravne sposobnosti jer se bave gatanjem, ali kada se stereotipno opisuje Romkinja onda je ona neobrazovana, okružena brojnom decom, prljava, loša majka, ili je pevačica, igračica, zabavljačica. Postoji jedan stari izraz: “U Ciganke crn obraz ali puna torba” koji šalje poruku da kod tih žena nema poštenja, da će učiniti sve kako bi došle do cilja, Ili uvreženo mišljenje u mnogim sredinama: “Ciganke su sve od reda varalice i kradljivice” .
One najradije prose, vračaju i leče travama i drugim nelekarskim sredstima, prodaju uročke, šire i održavaju praznoverje u narodu i na račun koga pribavljaju sredstva za život; torbarenje, preprodaju staro; skupljaju otpatke i starudije. Činjenica je da neke Romkinje rade kao “vračare” ali se za ostale žene koje se bave vračanjem ne misli da su opasne onoliko koliko Romkinje”, kaže Snežana Živković aktivistkinja iz udruženja Romani Cikna.
Romkinje se i dalje nazivaju Cigankama, šaljivi klipovi sa Jutjuba u kojima se ismevaju imaju ogromnu gledanost, na društvenim mrežama i forumima se vode debate o tome kakve su u krevetu i da li su dobre supruge a na sajtovima za upoznavanje postoji posebna kategorija u koju spadaju. Uprkos višedecenijskoj borbi stereotipi prema Romkinjama, još uvek su prisutni i nanose veliku štetu. Smatra se da u velikoj meri tome doprinose mediji i obrazovne institucije sa nastavnim kadrom koji uprkos svom obrazovanju nosi nesvesno formirane negativne vrednosne stavove prema romskoj zajednici, kojih nisu svesni.
“Na žalost, trendovi u novinarstvu učvršćuju predrasude, doprinose diskriminaciji umesto da je suzbijaju. Postoje analize o stereotipima medija o Romima i sve govore o visokom prisustvu diskriminacije, čak kada se novinari trude da ih afirmativno predstave. To je prisutno u medijima sa nacionalniim frekvencijama kao i u lokalnim medijima, ali i na društvenim mrežama”, objašnjava Slavica Rakić aktivistkinja iz Romani cikne.
Najilustrativniji je primer navođenja nacionalne pripadnosti za lica koja su učinila nekakvo loše delo, ali se za isto takvo delo kod ostalih koji nisu Romi ne navodi njihovo nacionalno poreklo.
“Zamislite kada bi novinar/ka npr. napisao/la sledeće (umesto romske navodila srpsku nacionalnost): “NN lice, srpske nacionalnosti, učinilo je krivično delo razbojništva i dovelo u smrtnu opasnost XX lice”. Kada se takva tvrdnja stavi u naslov ili nadnaslov, šteta je ogromna. Ipak, autor takvog teksta ne podleže nikakvoj sankciji, čak ni moralnoj osudi. Iako se romska udruženja ne retko pojavljuju i ukazuju na štetne posledice ovakvih novinskih tekstova, to ne može umanjiti efekat učvršćivanja stereotipa o Romima. Takođe, ovakve tekstove često prate fotografije koje doprinose učvršćivanju predrasuda. Pojavljuju se fotografije žena koje prose, mahale bez elementarnih uslova za život, žene okružene velikim brojem dece...”, navodi ona.
Generalizacije, stereotipi i predrasude jedne grupe ljudi u odnosu na neku drugu grupu su svojstveni svim zajednicama i kulturama, a dolaze iz neznanja, nesigurnosti, ali i zbog vrednosti usađenih tokom vaspitanja koje se ne preispituju upravo zato što odlaze u sferu nesvesnog.
“Romkinje su višestruko diskriminaisane i žive u okruženju koje im je zadalo okvir iz koga same ne mogu da izađu, pa im je potrebna veća podrška čitave zajednice. Šira društvena podrška bi bili projekti kojima bi se novinari i nastavni kadar masovnije edukovali o diskriminaciji, njenom poreklu i načinu na koji osvešćujemo naše nesvesne predstave o “drugima”, navodi Živkovićka iz Romani Cikne i dodaje da se napredak društva ne meri samo njegovom naprednom ekonomijom i tehnološkim razvojem već nivoom svesnosti njegovih pripadnika da društvo učine manje nepravednim a ljude bez obzira na njihovo poreklo, ravnopravnim članovima zajednice.
Comments are closed.