Umetnost ima moć da nas stavi u poziciju posmatranja sveta iz „tuđih cipela“ i da podstiče našu empatiju. Samim tim, ona nam može pomoći u osvešćivanju i izlečenju predrasuda i rodnih streotipa.
Ovih dana, nakon pobede Konstrakte na festivalu „Pesma za Evroviziju“, umetnost nam je u fokusu. Na koji način se umetnošću možemo uzdići protiv seksizma i rodnih stereotipa, pitali smo našu sagovornicu Sandru Maksimović, umetničku voditeljku neformalne umetničke inicijative mladih „Kulturociklin.“
Sandra je po obrazovanju master profesorka srpskog jezika i književnosti. Dobitnicaje priznanja „Najbolji edukator Srbije 2020“ koje dodeljuje Udruženje “Živojin Mišić”iz Beograda. „Kulturociklin“ je nedavno proslavio 4. rođendan, a pod njenim mentorstvom beleže preko 40 nagrada na međunarodnim i republičkim takmičenjima i smotrama.
Zanimalo nas je da li ova ekipa mladih umetnika ovu temu smatra važnom i u kojoj meri se umetnošću može uticati na stav publike, odnosno stati na put predrasudama i rodnim stereotipima.
- Da li je „Kulturociklin“ već obrađivao temu seksizma i rodnih stereotipa u bilo kojoj sferi?
Grupa Kulturociklin je proteklih meseci upravo obrađivala temu medijske pismenosti, kroz radionice i stručne posete, od kojih je izuzetno lekovita bila poseta Alternativnom centru za devojke i dublje osvešćivanje problema rodnih stereotipa i seksizma. Sve te radionice i posete inkorporirane su u novembru u predstavu “Kralj Ibi”, čija je jedna od tema, kako se bavimo dokumentarizmom i aktuelnim društvenim fenomenima, bila i razmatranje pokreta #nisisama #metoo kao i bujice seksističkih govora mržnje i nasilja koji su u to vreme preplavili društvene mreže. I kroz naše interne razgovore, kao i razgovore sa publikom nakon predstava, pokušavamo da otvorimo dijaloge na ove teme.”
- Da li smatrate ovu temu važnom i iz kojih razloga? Sa čim smatrate da je povezan ovaj društveni fenomen?
Kako su rodni stereotipi duboko ukorenjeni u svest našeg društva, kako utiču na oba pola i kvalitet njihovih odnosa, na čitavu društvenu klimu, kako su, takođe, vrlo često povezani sa problemom sve učestalijeg vršnjačkog, digitalnog i nasilja prema ženama, ali i celokupnim mentalnim i emocionalnim zdravljem pojedinca – mislim da je svestrana edukacija u ovoj oblasti neophodna. Kroz otvorene razgovore, istupanja, edukacije, umetnost i obrazovanje potrebno je stvarati društvenu klimu koja će ove pojave prevenirati.
- U medijima skoro svakodnevno možemo čuti neko loše iskustvo, to jest naići na primere seksizma. Kako Vi vidite situaciju i da li ste se u svom okruženju susreli sa primerima seksizma ili rodnih stereotipa?
Sama medijska buka kojom smo svi zatrpani, zatim virtuelni prostor koji je postao izuzetno toksičan – do preplavljenosti govorima mržnje, stereotipima i predrasudama, čije posledice mogu biti tragične po mladi svet – svi smo svedoci samoubistva mlade influenserke, ali i činjeničnog povećanja broja samoubistava mladih – pokazuje da je neophodno razvijanje medijske pismenosti, ali i ukazivanje na odgovornost medija koji umesto klikbejtova treba da teže informisanju na saosećajan i profesionalan način. Sa stereotipima ove vrste susrećemo se svuda, vrlo često je i naš diskurs problematičan, a da toga nismo ni svesni.
Na časovima često pričamo o ovim temama. Nastava književnosti u tom smislu pruža obilje mogućnosti da se povedu razgovori na teme ravnopravnosti, nasilja, govora mržnje, priče o emocijama i načinima komuniciranja istih. Vrlo često iza govora mržnje stoji tuga, bes, neka neiskomunicirana emocija koja se može zalečiti pravim pristupom i razvijanjem emotivne pismenosti. U tom smislu odgovornost obrazovnog sistema i svakog nastavnika je ogromna i važno je da osluškuje mlada bića i njihova razmišljanja i potrebe. Škole, nažalost, još uvek zatrpavaju učenike informacijama – i, mada je u prošlosti to možda imalo smisla – danas smatram (usled preplavljenosti ogromnom količinom podataka) da je važnije akcenat staviti na životne sposobosti poput kritičkog razmišljanja, empatije, komunikacije, saradnje
Naša sagovornica istakla je potencijal umetnosti u prevazilaženju rodnih stereotipa. Osvrnula se i na značaj art-terapije, kreativnog dramskog procesa u nastavi koji za cilj ima razvoj veština za borbu protiv predrasuda.
- U kojoj meri umetnost može da utiče na smanjenje rodnih stereotipa? Pozorište i film se čine kao dobra osnova za to.
Nadovezujući se na prethodno, književnost, pozorište, film – budući da deluju na drugačiji način – da podstiču empatiju i posmatranje sveta iz “tuđih cipela” imaju veliku moć da ovakve stavove i stereotipe osvešćuju, produbljuju, leče. Trenutno sam i sama učesnik programa Podjednako važni koji dramskim metodama razmatra i pitanja socijalne nejednakosti i nejednakog pristupa obrazovanju. Fascinantno je videti kako samo pokret deluje na promenu nekih uverenja! U svetu je već prisutna svestrana primena kreativnog dramskog procesa u nastavi, različite forme art-terapije jer dokazano utiču na razvoj veština neophodnih za borbu protiv predrasuda.
Pitali smo Sandru koju poruku bi poslala onima koji su na meti seksističkih komentara ili imaju loše iskustvo.
Poručila bih da o tome otvoreno govore, da svojim iskustvima i načinima prevazilaženje problema budu uzor drugima, da deljenjem stvaraju svet koji će saosećajnije i informisanije graditi međuljudske odnose. I rekla bih da se divim hrabrosti te borbe.
Možda za kraj, budući da svim srcem i onim što sam Kulturociklin i mladi ljudi koji ga čine rade, verujem u snagu umetnosti u lečenju ovih društvenih fenomena – citiram Bertolta Brehta:
“Umesto da samo budete dobri
Potrudite se da stvorite stanje koje omogućava dobrotu, još bolje:
Koje je čini izlišnom!
Umesto da samo budete slobodni
Potrudite se da stvorite stanje koje oslobađa sve.
Pa čak i ljubav prema slobodi čini izlišnom!”
Comments are closed.