Silaža završena, berba kukuruza u toku: Suša umanjila prinos

Zbog suše silaža kukuruza je poranila značajno ove godine te je na većini površina završena. Istovremeno, prvi podaci iz berbe kukuruza pokazuju da je prinos na našem području manji za oko 40 odsto u odnosu na prosečan. Može li se naš poljoprivrednik prilagoditi klimatskim promenama koje znače češće nepogode, ali i sve duže i ekstremnije suše? Da li je dovoljno upućen i može li sa trenutnim znanjem i veštinama u ovakvim uslovima da postigne isplativu proizvodnju?

Ukoliko se gleda teren Rasinskog okruga, nema puno razloga za optimizam. Naime, to malo domaćinstava koja se ozbiljno bave poljoprivredom, nije dovoljno kako bi se zadovoljilo domaće tržište. Očekivano je da će se taj broj dalje smanjivati.

Iako imamo reke, one se ne koriste za navodnjavanje, kanali koji su nekada bili iskopani sa namerom da se sprovede voda do svake parcele, uglavnom su zapušteni.

Tako je i ove godine silaža počela ranije. Iako je godina dobro počela, bilo je vlage u zemljištu u vreme setve, a palo je dovoljno kiše tokom nicanja kukuruza, čak je biljka izgradila i masu, period koji je potom usledio naneo je ozbiljne posledice. Skoro dva meseca u pojedinim delovima kiša nije pala, a temperature su išle i preko 40 stepeni Celzijusa. Koliko god da je kukuruz otporna biljka, ipak ima limite. Zato je silaža počela već krajem avgusta, početkom septembra.

Dragan Ignjatović je direktor OŠ „Velizar Stanković Korčagin“ u Velikom Šiljegovcu, a uporedo sa tim bavi se poljoprivredom i stočarstvom. U staji ima 20- tak grla. Kaže da se silaža nekada radila u oktobru:

– Ove godine smo krenuli krajem avgusta, mesec dana ranije, što govori samo koliko se klima promenila. Kukuruz koji danas siliramo je nasilno sazreo. Ukoliko se poredi prinos sa prošlom godinom, ove je znatno bolji, a što se tiče kvaliteta videćemo kakav je kad je otvorimo i počnemo da je dajemo kravama. Svake godine napunim jednu silo jamu i to mi je merka. Ne znam koliko u nju stane, nikada nisam ni merio, samo mi je važno da je puna.

Velik Šiljegovac je poznat po velikim stočarima te se na tom području skoro sve površine pod kukuruzom siliraju. Prema rečima struke, ove godine silaža ima znatno bolju masu nego prethodne,

Ivan Miladinović u staji ima 40- tak grla. Jedan je od retkih koji krave ne drži vezane. U ograđenom prostoru one su tokom cele godine puštene da se slobodno kreću. Zahvaljujući tom sistemu čuvanja, krave su zdravije i dugovečnije, što se pozitivno odražava na mlečnosti. Kako nam je rekao, ove godine silaže će biti manje za oko 30 odsto u odnosu na prosečne godine.

– Godišnje spremam dosta hrane za moja grla. Na jednu kravu ide jedan hektar, pa tako ja ukupno obrađuje preko 35 hektara. Kukuruz zauzima velike površine i ove godine smo ga sejali na skoro 20 hektara i gotovo sve smo silirali. Ove godine kukuruz je uspeo da razvije masu i dobar klip. U poređenju sa prošlom godinom kada ništa nismo imali, ove je kukuruz dobro podneo sušu i količinom silaže sam zadovoljan. Nakon deset dana od stavljanja u silo jamu, počinjem da je dajem kravama pa ću tada videti kakvog je kvaliteta. Meni je godišnja merka ova jedna velika silo jama u koju, kada se dobro ugazi, može da stane oko 400 tona silaže. Ipak ove godine ona neće biti puna jer je suša uzela danak, tako da ću ja biti zadovoljan ukoliko se bude siliralo oko 300 tona.

Svega nekoliko dana nakon završene silaže, poljoprivrednici su počeli da beru kukuruz. Osim novih, većih cena uslužnog branja, koja je u nekim mestima rekordna i kreće se 300 evra po hektaru, poljoprivrednike je sačekala i poluprazna prikolica. U zavisnosti od tipa zemljišta, agrotehnike i hibrida koji se sejao, prema prvim uzorcima, prinos kukuruza na terenu Rasinskog okruga je niži za oko 40 odsto. Ratari su ipak zadovoljni, jer prošle godine roda gotovo da nije ni bilo.

I na kraju se postavlja pitanje, kada će i kako naš poljoprivrednik dostići kolegu iz EU? Kada će Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede pokrenuti projekat maksimalnog iskorišćavanja vodnih kapaciteta u svrhu navodnjavanja? Iako poljoprivreda jeste fabrika pod otvorenim nebom, primenom novih tehnologija mogu da se ublaže posledice sve učestalijih klimatskih promena.

S.S.