Sa Nenadom Krstićem, predsednikom Udruženja građana za podršku evropskim integracijama „Evrokontakt“ razgovarali smo o rezultatima studijskih poseta Sloveniji, Beogradu i Šapcu.
Nedavno ste organizovali i treću studijsku posetu predstavnika javnog, poslovnog i civilnog sektora iz Kruševca primerima dobre prakse u oblasti socijalnog preduzetništva. Kakvi su vaši utisci? Da li su studijske posete opravdale očekivanja?
„Veoma smo zadovoljni efektima studijskih poseta i slobodno mogu reći da su opravdale naša očekivanja. Prvu studijsku posetu smo organizovali u aprilu kada smo bili u Sloveniji, gde smo imali prilike da se upoznamo sa radom nekoliko socijalnih preduzeća. Potom smo u maju otišli u Beograd gde smo videli kako posluje ’’Naša kuća’’, posetili smo Forum socijalnih inovacija i na kraju obišli prvi inkluzivni kafić ’’Zvuci srca’’ na Vračaru. Poslednju studijsku posetu smo organizovali nedavno gde smo obišli Šabac i Bogatić.“
Kakve utiske ste doneli iz Slovenije?
„Obišli smo nekoliko socijalnih preduzeća u Krškom, Slovenskim konjicama i Ljubljani koja posluju po principima cirkularne ekonomije i u potpunosti su nezavisna i održiva. Inovativnost ima veliki značaj za njihovo uspešno poslovanje. Oni stalno prate promene na tržištu i pokušavaju da nadju rešenja pomoću kojih mogu da unaprede svoje proizvode i usluge koje nude, a da ostanu verni principima svog poslovanja. Ono što nas je iznenadilo je da Republika Slovenija posle 2011. godine, kada su doneli Zakon o socijalnom preduzetništvu, nije kreirala posebne mere podrške socijalnim preduzećima pa se ista mogu osloniti samo na fondove EU namenjene razvoju socijalnog preduzetništva. To jeste dovelo do zastoja u razvoju sektora i to je važna lekcija za našu zemlju u celini. Danas u Sloveniji posluju 262 socijalnih preduzeća, medju kojima je najviše privatnih institucija, udruženja i zadruga.“
Kakva je situcija u Srbiji? Šta ste imali prilike da vidite u Beogradu i Šapcu?
„Uspešni primeri u Srbiji postoje jer ima socijalnih preduzeća koja duže posluju i imaju razvijene usluge i kvalitetne proizvode koji nalaze put do tržišta. Ovi primeri se uglavnom zasnivaju na posvećenosti određenog broja osoba i njihovom ubeđenju da rade pravu stvar. Videli smo ljude koji veruju o ono šta rade, videli smo korisnike koji su pronašli svoje mesto u zajednici, čuli smo dobre priče sa kojim naši ljudi treba da se upoznaju i da shvate da ne mora svako poslovanje da se zasniva isključivo na profitu, već i na uverenju da kroz posao može da se uradi nešto korisno za zajednicu u kojoj živimo. Mislim da smo postigli ono što smo želeli jer nam je više učesnika reklo da je drugačije kada se o nečemu priča, a drugačije kada se to vidi uživo, utisak je potpuniji a inspiracija je tu.“
Šta bi trebalo uraditi da bi se socijalno preduzetništvo razvilo u našoj zemlji?
„Naša država je usvojila Zakon o socijalnom preduzetništvu tek 2022. godine, kasnije od većine zemalja u okruženju, čime je napravljen prvi korak u sistemskom prepoznavanju ovog inovativnog modela poslovanja. Međutim, tek nam predstoji put ka stvaranju stimulativnog okruženja za razvoj socijalnog preduzetništva. Najveću ulogu u tom procesu treba da imaju država, lokalne samouprave i donatorska zajednica, koje treba da kreiraju mere podrške socijalnim preduzećima jer zajednica može da ima dosta koristi od njihovog poslovanja. Ovaj proces nije brz ali smo uvereni da će socijalno preduzetništvo pomoći u rešavanju nagomilanih problema koje naše društvo ima“.
Ovaj tekstje izrađen u okviru projekta „Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2)“ koji finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. Sadržaj ovog teksta isključiva je odgovornost udruženja ’’Evrokontakt’’ i nužno ne izražava stavove Evropske unije (EU) niti Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
