Zbog „bušnog“ seoskog vodovoda, komšija koji vodu koriste za polivanje travnjaka i čestih havarija stanovnici Velikog Šiljegovca su prinuđeni da po vodu idu u susedna sela a da se kupaju u vodovodnim šahtama!
–Problemi sa vodom su počeli 2005.godine i od tada se javljaju periodično a najizraženiji su leti, kada su najveće vrućine. Viši delovi sela nemaju vodu ni za piće dok je u nižim delovima koriste za zalivanje bašta i travnjaka. Čekamo do dva, tri sata noću kako bi „nacedili“ nekoliko kofa. Po vodu za piće idem autom u susednu Zebicu a kupam se kod zeta u Kruševcu. – žali se penzioner Života Civić.
Životina rođaka i komšinica Slobodanka tvrdi da se Šiljegovčani svakodnevno dovijaju kako bi preživeli bez vode.
–Odelo mi se usmrdelo jer ne mogu da uključim mašinu a ne mogu da perem na ruke jer sam stara. Muž radi po štali i trebalo bi da se svakodnevno kupa. Kada nema druge izvlačimo vodu iz šahte i koristimo za kupanje u koritu. Bolje i to nego da dobijemo šugu. Idemo po komšiluku sa kofama kod onih koji imaju bunar sa hidroforom i hoće da nam daju vodu. Neki neće da daju. Plašimo se da ćemo da navučemo neku bolest. – jada se Slobodanka.
Maja prošle godine dogodila se havarija koja je svih 2.800 stanovnika Velikog Šiljegovca nekoliko dana ostavila bez vode. Tokom letnjih vrućina kažu da oko 20 odsto stanovnika ima vodu a 80 odsto je nema ili ima povremeno.
–Ja sam u centru sela i uglavnom imam vodu ali se desi da i mi ostanemo sa suvim slavinama. Ovo što se dešava je strašno. Škola ima 500 đaka. Zamislite šta može da se desi ukoliko nekoliko dana ne bi bilo vode. Prvi ne bih dao unučićima da idu u školu. – glasno razmišlja Mika Anđelković.
Vodovod koji koriste građani Velikog Šiljegovca izgrađen je pre 30 godina ali je zbog lošeg održavanja u katastrofalno lošem stanju. Glavni problem je dotrajala sekundarna mreža duga više od 20 kilometara i to od azbestnih cevi.
–Kada je vodovod građen projektovan je za 180 a nakon toga priključilo se još 500 domaćinstava. Stanovnici Belasice i Zebice, koji su se naknadno priključili na vodovod, vodu koriste za polivanje zasada jagoda i bašte dok Šiljegovčani nemaju ni za piće. Sekundarna mreža je „bušna“ tako da su gubici vode ogromni. Zbog toga JKP „Vodovod“ nije ni htelo da preuzme seoski vodovod. – pojašnjava Slavoljub Milošević, bivši predsednik mesne zajednice dobro upućen u problematiku.
Šiljegovački vodovod na izvoru ima kapacitet od 15 litara u sekundi plus „tirolski zahvat“ sa filterom koji u slučaju potrebe povećava kapacitet za još 10 litara u sekundi. Voda je odličnog kvaliteta, što su pokazale brojne analize Zavoda za javno zdravlje, ali i pored toga u većem delu sela slavine su suve. Jedan od razloga je i nesloga Šiljegovčana.
Za novu sekundarnu mrežu potrebno im je oko 100.000 evra. Novac bi lako mogli da obezbede jer je dug građana za vodu oko 120.000 evra ali je problem u tome što potrošenu vodu niko ne plaća!
Comments are closed.