Rezultati istraživanja o znanju, stavovima i izazovima sa kojima se mladi suočavaju u vezi sa radom mesnih zajednica u opštini Ćićevac pokazali su da mladi imaju nedovoljno znanja o funkcionisanju mesnih zajednica.
Istraživanje je sprovelo udruženje „Okular“ iz Ćićevca, koje je u zaključcima navelo da rezultati istraživanja pokazuju i spremnost mladih da se angažuju, ukoliko im se pruže odgovarajući uslovi. Predložene su konkretne mere, čijom primenom bi trebalo značajno da se doprinese participativnoj demokratiji i dugoročnom razvoju lokalne zajednice.
Naime, istraživanje je pokazalo da više od polovine mladih, koji su učestvovali u istraživanju, ne zna da postoji funkcija predsednika mesne zajednice, samo 37 odsto njih zna da mesne zajednice imaju svojstvo pravnog lica, dok čak 51odsto učesnika istraživanja nikada ne učestvuje u aktivnostima mesnih zajednica. Mladi su predložili nekoliko oblasti za unapređenje te nešto više od polovine smatra da komunikacija i informisanje treba da budu bolji, 48 odsto je predložilo organizovanje više kulturnih i sportskih događaja, veću uključenost mladih u donošenje odluka je preložilo 46 mladih, a 53 odsto istaklo je značaj volontiranja kao načina aktivnijeg uključivanja.
Mere za unapređenje participacije mladih u opštini Ćićevac, koje su predložene na osnovu rezultata istraživanja su: edukacija mladih kroz radionice i informativne kampanje o ulozi mesnih zajednica, digitalizacija komunikacije radi jačanja transparentnosti i vidljivosti, podsticanje aktivnog učešća kroz programe volontiranja i omladinske klubove, uključivanje mladih u rešavanje lokalnih problema kroz radne grupe i projekte, redovni sastanci između mladih i predstavnika mesnih zajednica radi jačanja poverenja.
Predstavnik Udruženja „Okular“, Nikola Bogojević objašnjava da edukacija mladih o ulozi mesnih zajednica znači da bi trebalo organizovati niz edukativnih radionica, panel diskusija i informativnih kampanja koje bi mladima pomogle da razumeju šta su mesne zajednice, kako one funkcionišu i kako mladi mogu da doprinesu njihovom radu:
– Mladi bi, tokom tih događaja, kroz praktične primere i interaktivne aktivnosti, sticali znanje o procesima donošenja odluka, strukturama upravljanja i mogućnostima za uključivanje u lokalne inicijative.
Što se tiče mere koja treba da doprinese povećanju vidljivosti i transparentnosti mesnih zajednica, on kaže da to znači da bi trebalo kreirati digitalne platforme i koristiti društvene mreže.
– Na ovim platformama mladi bi mogli da prate aktivnosti svojih mesnih zajednica, mogli bi da se informišu o planovima i projektima, da postavljaju pitanja, da dele svoje ideje.
On smatra da bi korišćenje multimedijalnih formata, poput video-zapisa i infografika, uz redovno ažuriranje sadržaja, dodatno privuklo pažnju mladih.
Jedna od mera je podsticanje aktivnog učešća kroz volontiranje i omladinske klubove, a to, kako je dodao, znači da bi trebalo organizovati lokalne događaje, uređivanje prostora i sprovođenje društveno korisnih projekata.
Napominje da bi formiranjem omladinskih klubova unutar mesnih zajednica, mladi imali priliku da se iskažu svoje ideje te da kroz institucije doprinesu rešavanju problema u svojoj zajednici.
Predložena mera uključivanja mladih u rešavanje lokalnih problema, prema njegovim rečima, znači da treba podsticati mlade da aktivno učestvuju u rešavanju konkretnih problema u svojim lokalnim zajednicama, poput rešavanja ekoloških, infrastrukturnih problema ili organizovanja društvenih aktivnosti.
– Mesne zajednice bi mogle da formiraju radne grupe u kojima bi mladi, zajedno s iskusnijim članovima, osmišljavali i sprovodili inicijative koje direktno utiču na kvalitet života u zajednici – precizira Bogojević.
Takođe, mera koja podrazumeva redovne sastanke za unapređenje komunikacije i poverenja, znači da bi mladi na takvim sastancima, mogli da iznesu svoje potrebe, pitanja i predloge, dok bi predstavnici mesnih zajednica pružali povratne informacije i objašnjenja o preduzetim koracima.
– Takva praksa bi doprinosila jačanju poverenja između mladih i mesnih zajednica, ali i kreiranju zajedničkih rešenja za lokalne izazove – istakao je on.
Podsetimo da je pomenuto istraživanje sprovedeno u okviru projekta „Mladi za mesne zajednice“, koje Udruženje „Okular“ realizuje uz podršku Švedske, kroz program Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“. Istraživanje je obuhvatilo 101 ispitanika/ca od 15 do 30 godina, a 67 odsto su čile žene. Većina ispitanika/ca, odnosno 43 odsto ima od 16 do 18 godina, dok stariji od 25 godina čine 15 odsto uzorka. Najveći broj ispitanika/ca dolazi iz Ćićevca- 49 odsto i Stalaća – 32 odsto. Što se tiče obrazovnog nivoa, većina ispitanika/ca ima završenu srednju školu 53 odsto, dok višu školu ili fakultet ima 29 odsto.
Izvor: Odjek.rs
