U okviru projekta “Vršnjačko nasilje – društvena odgovornost” Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK je sproveo istraživanje kojim je obuhvaćeno 105 učenika iz dve kruševačke škole, jedne osnovne i jedne srednje.
Cilj istraživanja je bio da se ispita stepen poznavanja određenog ponašanja kao vršnjačkog nasilja, učestalost, intenzitet i pojavni oblici vršnjačkog nasilja među učenicima, kao i stepen poverenja u organe i institucije koje bi trebalo da spreče vršnjačko nasilje.
Istraživanje je obavljeno putem anketnog upitnika na uzorku od 55 učenika šestog razreda Osnovne škole “Nada Popović” i 50 učenika drugog razreda Hemijsko – tehnološke škole iz Kruševca.
Upitnik su formulisali stručnjaci koji se bave problematikom vršnjačkog nasilja (psiholozi, pedagozi), a uvid u upitnik imali su i predstavnici Školske uprave Kruševac i Ministarstva obrazovanja i prosvete.
Učenici su upitnike popunjavali na časovima građanskog vaspitanja, a tokom istraživanja CINK je ostvario veoma kvalitetnu saradnju sa rukovodstvom obe škole, kao i sa njihovim stručnim službama.
Učesnici u istraživanju trebali su da odgovore na 18 pitanja, a kod svakog pitanja ponuđeno im je više odgovora.
Na pitanje “Koliko puta si bio-la izložen-a nasilnom ponašanju vršnjaka u poslednjih godinu dana?” čak 18 odsto srednjoškolaca je odgovorilo “više puta”, a isto toliko njih je izabralo odgovor “bar jednom”. Bar jednom je bilo izloženo nasilju 16,2 odsto osnovaca.
Najčešći oblik vršnjačkog nasilja je vređanje, odnosno ismevanje. Ovom vidu nasilja u poslednjih godinu dana bilo je izloženo 21,6 odsto osnovaca i 16 odsto srednjoškolaca. Na drugom mestu po učestalosti su udaranje i guranje, kojem je bilo izloženo 5,4 odsto osnovaca i 8 odsto srednjoškolaca.
Najveća razlika između učenika osnovne i srednje škole zabeležena je kod odgovora na pitanje “Na kojim mestima u školi se najčešće dešavaju nasilne situacije?”. U osnovnoj školi najproblematičnija lokacija je školsko dvorište, potom učionice, “neko drugo mesto u školi” i, na kraju, školski toalet. Kod srednjoškolaca nasilje se najčešće dešava “na nekom drugom mestu u školi”, potom u školskom dvorištu, pa u učionici.
Skoro u istom procentu osnovci i srednjoškolci biraju osobe kojima se poveravaju kada su izloženi vršnjačkom nasilju. Na prvom mestu su roditelji, potom razredni starešina, drug – drugarica.
Na pitanje “Da li si bio prisutan dok je neko od vaših vršnjaka bio izložen nasilnom ponašanju?” čak 59,4 odsto osnovaca je odgovorilo pozitivno. Na isto pitanje pozitivno je odgovorilo 44 odsto srednjoškolaca.
Naredno pitanje je glasilo “Ukoliko si bio-la prisutan-na, šta si učinio-la da mu-joj pomogneš?”. Većina osnovaca, 37,8 odsto, je kazala da je pozvala nekog starijeg. Identičan odgovor je dominantan i kod srednjoškolaca i za njega se opredelilo 58 odsto anketiranih.
Zabrinjavajući je podatak da je petina anketiranih, 19,8 odsto osnovaca i 20 odsto srednjoškolaca, odgovorila da se “fizički obračunalo sa nasilnikom”.
Na pitanje “Kako reaguješ na fizičko nasilje?” 36 odsto srednjoškolaca je kazalo da se “brani borbom”. Njih 22 odsto “u pomoć zove nekog starijeg”, dok 8 odsto “zove druge učenike da im pomognu”.
Slična učestalost odgovora je i kod osnovaca. Borbom se brani 27 odsto, dok starije osobe poziva 18 odsto.
Čak 56 odsto srednjoškolaca priznalo je da je prema nekom vršnjaku bilo nasilno “iz zabave – zezanja”, dok je 42 odsto postalo nasilno “samo ako je bio-la izazvan-a”.
Iz zabave je bilo nasilno 57,6 odsto đaka šestog razreda osnovne škole. Za nasiljem su posezali, ukoliko su bili izazvani, u 41,4 odsto slučajeva.
Comments are closed.