ZAMAGLJIVANJE LINIJE IZMEĐU DRŽAVE I STRANKE: Funkcioneri izbrisali granicu, građani prepoznali zloupotrebe

U predizbornoj kampanji 2022. godine u Rasinskom okrugu bilo je jako teško napraviti razliku između partijskog i funkcionerskog delovanja lokalnih zvaničnika.

Većina komunalnih aktivnosti tokom predizborne kampanje dobila je stranački predznak a skoro sva pojavljivanja direktora javnih preduzeća ili gradskih i opštinskih funkcionera promovisana su na portalima ili Fejsbuk strancima Srpske napredne stranke kao stranačke aktivnosti.

Savet Evrope (Council of Europe) u svom dokumentu “Zloupotreba administrativnih resursa tokom izbornih procesa: uloga lokalnih i regionalnih izabranih predstavnika i javnih funkcionera” jasno prepoznaje ovakve slučajeve i ukazuje na njih.

“Specifična problemske oblasti se mogu identifikovati tokom izborne kampanja, kao što su zamagljivanje linije između države i stranke. One obuhvataju, na primer, korišćenje državnih događaja i/ili finansijskih/stručnih resursa za potrebe kampanja izabranog nosioca vlasti ili političke stranke na vlasti, kao što su: podela potvrda o legalizaciji imovine, određivanje lokalnih infrastrukturnih projekata (unapred) koji bi mogli da budu sprovedeni u predizbornom periodu kako bi se stvorili podsticaji za glasanje za određenog nosioca vlasti ili stranke na vlasti,  nesrazmerna potrošnja delova budžeta, npr. budžeta za kulturu, tokom predizborne faze,  korišćenje javne imovine (npr. kola hitne pomoći, javnog transporta) za reklame u kampanji,  ili korišćenje javnih sredstava za potrebe vođenja kampanje”, navodi se u ovom dokumentu. 

Pogledajmo nekoliko karakterističnih primera koje je Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac evidentirao tokom monitoringa kampanje.

“Nova dečija igrališta u naseljima “Ujedinjene nacije” i “Bare”, “Otvoreno novo dečije igralište na Bagdali”, “Rekonstruisan Dom kulture u selu Dvorane”, “Lomnica i Buci dobili gradsku vodu”, “Počeli radovi u Železničkoj ulici”, “Gradska voda stigla u Konjuh i LJubavu”, “Potpisan ugovor za zamenu kotla u školi u Jasici”, “U Srnju radovi na više lokacija”, “Obilazak radova na izgradnji vodovodne mreže u Čitluku”, “Krečenje i farbanje stolarije u Domu za decu I omladinu “Jefimija”, “Otvorena 8. martovska izložba cveća” (!?)…

Svi ovi naslovi su preuzeti sa stranica SNS i promovišu stranku iako su u aktivnostima učestvovali gradski i državni funkcioneri – gradonačelnica Kruševca Jasmina Palurović, načelnik Rasinske upravne oblasti Ivan Anđelić, direktor JKP “Vodovod” Vladimir Milosavljević i mnogi drugi. Na ovaj način je granica između lokalne vlasti i stranke na vlasti, praktično izbrisana a građani dovedeni u zabludu da brojne komunalne aktivnosti sprovodi vladajuća stranka.

Da korišćenje pojačanih aktivnosti lokalnih funkcionera u predizbornom periodu u svrhu promocije stranke nije slučajnost pokazuju i primeri iz tri opštine Rasinskog okruga – Ćićevca, Varvarina i Brusa.

Radovi na izgradnji kanalizacione mreže u selu Obrež, u okviru projekta “Čista Srbija”, potpisivanje ugovora sa Ministarstvom za rad, boračka i socijalna pitanja, potpisivanje ugovora o dodeli sredstava za finansiranje Programa energetske efikasnosti, donacija vrtiću “Pčelica” u Brusu, pomen stradalim meštanima u ratovima 90-tih u selu Razbojna, infrastrukturni radovi u romskom naselju samo se neke od aktivnosti koje je Srpska napredna stranka “prisvojila” od lokalnih samouprava. 

“Važno je imati u vidu da se funkcionerska kampanja ne može izjednačavati sa zloupotrebom javnih resursa ili zloupotrebom funkcije, koji su propisima regulisani i/ili kažnjivi. Funkcionerska kampanja može, u određenim situacijama, predstavljati indirektnu zloupotrebu javnih resursa, kroz obezbeđivanje dodatne medijske promocije za funkcionera (odnosno partiju sa kojom ga birači identifikuju) i u kvantitativnom i kvalitativnom smislu”, naglašava Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija.

Ovakav vid stranačke propaganda nije moguć bez odgovarajuće medijske podrške. Mediji o ovim aktivnostima izveštavaju u informativnom programu, van blokova koji se odnose na predstavljanje stranaka. Na taj način partije, sa kojima birači identifikuju funkcionere, dobijaju dodatnu promociju i u kvantitativnom i kvalitativnom smislu – izveštaji o “funkcionerskoj kampanji” se plasiraju u kontekstu “objektivnog izveštavanja”, a gledanost informativnog programa je daleko veća nego gledanost predizbornih promotivnih blokova (reklama).

“Već je postalo tradicija da se u vreme predizborne kampanje određene aktivnosti funkcionera prikazuje kao njihov redovni rad, a zapravo su deo političke kampanje. I, pošto se, po pravilu, ne najavljuju kao deo predizborne kampanje, mediji se na taj način (navodno) dovode u zabludu, pa o takvim aktivnostima, opet  po pravilu, izveštavaju kao o, šta znam, regulanornoj poseti predsednika, ministara ili o aktivnostima gradonačelnika, članova opštinskog/gradskog veća itd. 

Tamo gde bi mediji eventualno mogli da naprave otklon od saučestvovanja u predizbornoj kampanji vidim u samom izveštavanju. Ako već ne žele, ili ne mogu, da ignorišu takve aktivnosti, bilo bi uputno da sa događaja ne prenose bilo šta što se uoči izbora može smatrati nečijim favorizovanjem ili kritikovanjem. Drugim rečima, da ne prenose predizborne poruke.   

No, osnovna pretpostavka za to je  postojanje odgovorni(ji)h medija, koji su otporni na svakakve uticaje poltike i lokalnih vlasti, pa i one finansijske, a privrženi su profesionalnim standardima. A oni, ti standardi, se učestalo krše i to najčešće iz straha da se ne zamere Nekome ili Nekima, a čime bi mogli da ugroze egzistenciju medija”, ističe Denis Kolundžija, novinar Cenzolovke.

Transparentnost Srbija od 2012. godine prati promotivne aktivnosti funkcionera a od 2014. godine ima i razvijenu  metodologiju za praćenje “funkcionerskih kampanja”. Ukupno se prati sedam grupa aktivnosti – promotivne aktivnosti (događaji kojima se daje veliki prostor u medijima), sastanci, putovanja u inostranstvo, sastanci na terenu (npr. Vulin u policiji), manifestacije (skupovi, godišnjice..), saopštenja-čestitke i obraćanja.

Zbog velikog broja zloupotreba Transparentnost Srbija se zalaže da se reguliše zakonom šta javni funkcioneri mogu da rade kada se raspišu izbori.

Kako ove probleme pokušavaju da reše u okruženju Srbije, u susednim zemljama?

U Severnoj Makedoniji  je Izbornim zakonikom zabranjeno da tokom kampanje državne institucije organizuju ceremonije otvaranja realizovanih projekata i ceremonije postavljanja kamena temeljca na projektima koje država finansira. Zabranjeno je i otpočinjanje infrastrukturnih objekata osim ako nije reč o realizaciji ranije predviđenih programa, a i u tom slučaju je zabranjeno održavanje javnih događaja povodom izgradnje ili puštanja u rad.

Nekih pokušaja da se ova oblast uredi bilo je i u Crnoj Gori. Recimo, da li smeju da se isplaćuju socijalna davanja.

U Bosni i Hercegovini još uvijek nije zakonski regulisana praksa korišćenja javnih funkcija i institucija u svrhu predizborne promocije, niti su uspostavljeni mehanizmi sprečavanja zloupotrebe javnih resursa u svrhu kampanje. Zbog liberalnog zakonskog okvira, stranke i funkcioneri u izbornim godinama koriste budžetska sredstva, ljudske resurse, službene automobile i opremu, ali i javna pojavljivanja u sklopu javne funkcije,s ciljem promovisanja stranke i kandidata.Dodatni problem predstavljaju i budžetska izdvajanja u obliku nabavki, grantova i subvencija, kao i zapošljavanje u javnom sektoru u svrhu obezbeđenja podrške na izborima.

Da li građani prepoznaju razne vidove zloupotrebe u predizbornoj kampanji? Tokom predizborne kampanje za parlamentarne i predsedničke izbore 2022. godine  portal KruševacPress je svojim čitaocima iz Rasinskog okruga ponudio mogućnost da prijave moguće zloupotrebe. Reakcija se može oceniti pozitivnom ocenom jer je u kratkom roku stiglo dosta prijava.

“Ispred svakog biračkog mesta neki radovi i bageri. Lično za Čitluk pričam ispred biračkog mesta i centru parkiran bager, sve raskopano i Boban Kostić koristi prostorije mesne zajednice kao stranačke prostorije. Stoji pored bagera i ubedjuje ljude da glasaju sa SNS. Pre neki dan delio je pakete iz stranke penzionerima, naravno opet koristći prostorije mesne zajednice kao stranački prostor. Nenad Miletić i Marko Stajić uznemiravaju građane, idu od vrata do vrata i zovu telefonom”, pisao nam je jedan od građana iz Čitluka.

“Svaki dan su po negde partijski štandovi i na njima obavezno i po neki direktor javnih preduzeća. U radno vreme, za naše pare”, bio je komentar drugog građanina.

U periodu neposredno pred održavanje izbora stigle su još dve, reklo bi se, povezane “prijave”.

“U školama nastavnici od roditelja traže siguran glas za Aleksandra Vučića!” i “Nastavnici pozivaju roditelje da dodju u školu da bi od njih zatražili da daju siguran glas za Aleksandra Vučića. Naravno u radno vreme. Naravno da roditelji ne znaju kako da reaguju, jer od njihovog stava može dete u školi da trpi posledice. Škole su postale mesni odbori vladajuće partije”.

“Svi članovi porodice zaposlenog u javnom sektoru moraju da potpišu da daju siguran glas za SNS”, glasila je jedna od poslednjih poruka koju je KruševacPress dobio pred izbore.

Iz ovih poruka jasno je da građani jako dobro razumeju šta su zloupotrebe javnih resursa u predizbornoj kampanji i šta je “funkcionerska kampanja”. Problem je što slučajeve koje registruju nemaju kome da prijave osim nevladinim organizacijama koje prate izbore i medijima.

“Granice između države i stranke/nosioca vlasti takođe postaju nejasne zbog korišćenja ljudskih resursa (državnih službenika) i mešanjem vođenja kampanje i zvaničnih dužnosti, npr.: uključivanjem nastavnika i učenika u događaje u kampanji, vođenje kampanje tokom radnog vremena, kada zaposleni u državnim institucijama vode kampanju tokom radnog vremena, ili obavljanje zvaničnih dužnosti kao što je pomaganje ljudima u vezi sa zahtevima za socijalnu pomoć tokom odsustva radi vođenja kampanje”, jedan je od zaključaka Saveta Evrope u vezi predizborne kampanje u Srbiji.