Četiri učenice osnovne škole “Vuk Karadžić” snimile su dokumentarno-angažovani kratki film na temu rodne ravnopravnosti “To je samo telo”.
U okviru edukativnog programa Design For Change učenice OŠ „Vuk Karadžić“ Kruševac, Hana Stošić, Milena Aleksić, Mina Gogić i Natalija Petrović bavile su se problemom rodne ravnopravnosti koji ih lično pogađa. Program, koji je internacionalno rasprostranjen, koncipiran je tako da u okviru deset časova učenici prolaze kroz četiri faze OSETI – ZAMISLI – URADI – PODELI. U prvoj fazi učenice biraju problem kojim će se baviti i tragaju za uzrokom. To može biti njihov lični problem, problem škole ili lokalne zajednice. U drugoj fazi biraju način na koji će rešavati problem, u trećoj osmišljavaju akcioni plan i sprovode zamisao u delo, dok u četvrtoj fazi dele svoj projekat sa ciljem da dopre do što više ljudi i napravi promenu.
“Njih četiri su kao sredstvo rešavanja problema odabrale dokumentarno-angažovani kratkometražni film pod nazivom „To je samo telo“ u kojem su predstavile problem koji su tokom godine imale u komunikaciji sa dečacima iz odeljenja, a tiče se rodne ravnopravnosti. Kada nešto ne bi umele da urade na času tehničkog ili fizičkog dečaci bi im upućivali komentare da nisu ni za šta drugo, već samo za kuhinju. Većinu devojčica u njihovim odeljenjima su pogađali takvi komentari, te su njih četiri rešile da na problem ukažu kroz film, koji je, zapravo, njihova lična ispovest. Istraživanjem uzroka, odnosno, ispitivanjem okoline utvrdile su da je ključni faktor za takvo ponašanje dečaka porodica, gde su u filmu pored izlaganja problema i svojih osećanja, uvrstile i intervju sa psihologom koji je pokušao da im odgovori na pitanja u vezi sa problemom. On se složio sa rezultatom istraživanja, da su zapravo glavni modeli ponašanja koje deca imaju pred sobom, roditelji, i da samo ličnim primerom mogu da utiču na ponašanje deteta, a ne rečima”, objašnjava nastavnica Jelena Perčević.
Da bi film izvršio uticaj na roditelje koji su primarna ciljna grupa emitovan je na roditeljskom sastanku 28. juna . Nakon gledanja filma usledila je kratka anketa na osnovu koje su učenice ispitale koliko je film ponudio neka nova saznanja roditeljima i ukoliko jeste, da li će ta nova saznanja primeniti u svojim svakodnevicama. Većina ispitanika je odgovorila potvrdno i pohvalila trud i rad devojčica.
Pored poučnog dela za roditelje i decu, koje izgovara psiholog, nameće se i jaka poruka filma, a to je da ne treba da vrednujemo jedni druge na osnovu toga šta neko može, a šta ne može da uradi. Pol je određen telom koje je materijalni deo našeg bića (na šta ukazuje i sam naziv filma) te je duša ta koja je važnija od tela, jer nas baš ona čini posebnim.
Kroz program ih je vodila nastavnica građanskog vaspitanja, Jelena Perčević. Intervju u filmu je dao psiholog i psihoterapeut, Vojislav Đinđić.
Na pitanje šta je motivisalo da radi na filmu Milena Aleksić kaže da je ” to što nisam htela da vidim potresene drugarice zbog takvih komentara.”
“Motivisala nas je naša nastavnica građanskog kada nam je predložila da radimo edukativni program Design For Change. Nije nam bilo baš toliko teško, ali je trebalo da se uloži veliki trud u sve to”, ističe Mina Gogić.
“Bilo je naporno u nekim momentima, ali na kraju se sav trud isplati. Reakcije okoline su uglavnom bile pozitivne, svi su shvatili značaj ovog problema“, dodaje Hana Stošić.
Milena Aleksić naglašava da im je trebalo dosta vremena da urade film ali da se trud isplatio.
Comments are closed.