Ključna karakteristika izbora održanih septembra 2000. godine bila je visoka izlaznost što je, u velikoj meri, uticalo na pad režima Slobodana Miloševića i promenu vlasti u Kruševcu.
U Kruševcu je od 110.053 upisanih glasalo 83.271 ili 75,66% birača. Po prvi put opozicija je uspela da pobedi SPS. Demokratska opozicija Srbije – DOS je uzela 42 odbornička mesta sa 40.095 glasova, koaliciji SPS – JUL su pripala 26 mesta u lokalnom parlamentu (26.917 glasova) dok su SPO i grupa građana imali po jednog odbornika ali su se oni odmah priključili vladajućoj grupaciji, odnosno DOS-u.
Socijalistima odlazak sa vlasti nakon osam godina nije lako pao.
“Neki naši drugovi su mislili da ćemo vladati bez ograničenja i da će biti na vlasti non-stop. Došao je 5. oktobar, narod je odlučio da više ne budemo na vlasti a neke stranke opozicije su imale nameru da nas unište, da nam zabrane rad…Ostali su nam najverniji, najiskreniji članovi koji su podržavali temeljne ideje SPS. Na sreću, Socijalistička partija Srbije je izdržala sve te pritiske, iako nije bilo lako. Izašli smo iz tog perioda oslabljeni. Iz partije su pobegli kolebljivci i mešetari koji su se uhlebili u drugim partijama a onda sve najgore govorili o SPS-u. Jedno vreme smo bili u opoziciji ali su kasnije stranke, koje su dobile najveće poverenje građana, smatrale da im je naša pomoć potrebna. Spoznali su da imamo sposobne kadrove, ljude koji su dosta uradili za državu”, priča Siniša Maksimović, aktuelni zamenik predsednika Skupštine grada Kruševca i predsednik Gradskog odbora SPS u Kruševcu.
Desimir Pavlović (Demokratska stranka) smatra da su socijalisti, kao opozicija, nakon 5. oktobra bili poprilično deprimirani.
“U jednom trenutku su hteli da na dnevni red stave smenu predsednika opštine. Bila su im potrebna 24 odbornika ali je neki Ćirković iz Malog Šiljegovca “prebegao” pa im je inicijativa propala. Nisu bili previše aktivni u diskusijama i raspravama. Obično bi se šef odborničke grupe Slobodan Lazić javio za reč i na tome se završavalo. Nisu radili velike opstrukcije”.
Vesna Vesković je kao odbornica DOS-a i članica Demokratske stranke u u lokalni parlament ušla 2000. godine i ostala do 2016. godine, četiri puna mandata. Od 2009. do 2012. godine obavljala je dužnost predsednice Skupštine.
“Prve četiri godine, od 2000. do 2004. godine, se radilo na promeni sistema. Menjan je Zakon o lokalnoj samoupravi, menjali smo nadležnosti Izvršnog odbora, donosili demokratiju u zemlju. Krenuli smo sa privatizacijama i realizovali dve uspešne, Duropak i Henkel. Od 2004. godine, kada smo otišli u opoziciju, počinju one negativne privatizacije – ŠIK, Trajal sa Bugarima, Agropromet, Ravnište, TP Kruševac…Do 2004. godine vlast je uspela da poveže radni staž radnicima “14. oktobra” i tako spasi firmu”, naglašava Veskovićeva.
Jedan od problema sa kojim se suočio DOS bio je veliki broj stranaka koje su imale svoju viziju razvoja Kruševca.
“Bez obzira na sve našao se sklad. Nije bilo toliko problematično. Rezultat iz 2004. godine pokazuje da je sve funkcionisali na zadovoljstvo građana. DS je dobio 19, DSS 17 mandata. Imali smo šansu da sa DSS napravimo većinu ali nas je Azdejković (direktno izabrani predsednik opštine, DSS, prim. S.M.) smatrao više protivnikom nego partnerom”, dodaje Desimir Pavlović.
Lokalni izbori 2004. godine po prvi put su održani po proporcionalnom sistemu i po prvi put je predsednik opštine biran direktno. Izlaznost je bila veoma niska, skoro dvostruko manja nego četiri godine ranije, samo 38,52%. No, zato je zabeležen rekordan broj odborničkih kandidata. Čak 960 na 22 izborne liste!
Članice bivšeg DOS-a nastupile su odvojeno. Demokratska stranka osvojila je 19 odborničkih mesta, Demokratska stranka Srbije 17, SPS 10, Srpska radikalna stranka osam, SPO sedam, G17 Plus pet i Pokret “Snaga Srbije” četiri.
Uprkos činjenici da je osvojila najviše glasova (9.206) i najviše odborničkih mesta Demokratska stranka je otišla u opoziciju. Za predsednika opštine Kruševac izabran je Dragan Azdejković iz Demokratska stranke Srbije a vladajuću većinu u Skupštini opštine Kruševac činili su DSS, SPO i G17 Plus, uz podršku Socijalističke partije Srbije.
“DSS je tada imao predsednika opštine i predsednika Skupštine (Branislava Brkić) a partneri potpredsednike. Saradnja je bila dobra, sednice skupštine su uvek bile pripremljene jer smo imali jaku opoziciju. Nismo mogli da idemo na skupštinu nespremni a posebno smo se pripremali kada se usvajao budžet.
SPS je davao podršku pa smo se tako i ponašali u saradnji sa njima. Nisu imali neke neralne zahteve. Saradnja sa koalicionim partnerima je bila dobra ali se nakon izbora 2008. godine izmenila. SPO je počeo da se deli, formirane su grupe građana, pa je to uticalo i na odnos”, priča Dragan Azdejković, predsednik opštine odnosno gradonačelnik Kruševca od 2004. do 2009. godine.
Nenad Krstić (G17 Plus) je od 2004. pa do 2007. godine bio prvo odbornik a potom pomoćnik predsednika opštine. Naglašava da je u tom periodu opozicija bila izuzetno jaka.
“Vladajuća grupacija je imala 41 odbornika, SPS sedam i 22 u opoziciji. Sednice bile ozbiljne, sa respravama o različitim temama. Nije bilo previše ostrašćenosti ali uloge opozcije i pozicije su bile jasne. Bile su potrebne jako dobre pripreme za sednice jer smo znali da će opozicija tražiti slaba mesta i napadati nas. Rad parlamenta je bio efikasan iako su sednice dugo trajale . TV Kruševac je prenosila sednice što je bilo jako dobro zbog javnosti. To je tražilo i ozbiljniji pristup odbornika”, objašnjava Krstić i dodaje.
“Politika stranaka na republičkom nivou nije se reflektovala na rad lokalne skupštine. Više je fokus bio na konkretnim stvarima. Kritikovala su se neka loša rešenja, neki ljudi…”
Dragan Azdejković tvrdi da je uticaj centrala stranaka na rad lokalne samouprave bio mali.
“Imali smo slobodu da donosimo odluke samo za interes grada. Sukobljavali smo se sa Demokratskom strankom oko projekta plaže na Rasini. Mi smo bili za bazene ali to su bili naši lokalni sukobi oko toga kako treba da izgleda budućnost grada.
Opozicija koju je DSS imao od 2004. do 2009. godine je bila, možda, najjača u Srbiji. Kada su se spremale bitne odluke sve je moralo da bude odrađeno u detalje. Terali su nas na to. Mislim da smo politički zajedno rasli. Koliko su oni rasli u sukobu sa nama, toliko smo mi rasli u sukobi sa njima. Kada smo dobili 20% na izborima 2008. to je bio izuzetan rezultat, jedan od boljih u većim gradovima. Imali smo izuzetne duele i izuzetne ljude sa druge strane”, zaključuje Azdejković.
Na izborima 2008. godine izlaznost je, ponovo, bila više nego pristojna, 62,01%, ali je zato bilo znatno manje kandidata nego četiri godine ranije, 542.
Demokratska stranka i SPO su na izbore izašli kao koalicija i osvojili 20 odborničkih mesta ali im ni to nije bilo dovoljno da preuzmu vlast. Koaliciju na vlasti činili su DSS sa 15, Srpska radikalna stranka sa 18 i SPS – PUPS sa sedmoro odbornika. Pored DS – SPO u opoziciji su bili i Jedinstvena Srbija i G17 Plus sa po petoro odbornika. Pozicija je imala 40 a opozicija 30 odbornika.
Nakon nešto više od godinu dana došlo je do prekomponovanja vlasti u Kruševcu. Socijalisti su “okrenuli ćurak” pa je od 2009. godine vlast preuzela široka koalicija u kojoj su bili Demokratska stranka, SPO, G17 Plus, SPS – PUPS i Jedinstvena Srbija. DSS i radikali su poslati u opoziciju.
“Od 2010. godine ponovo smo radili sistemske promene. Tada je uveden ombudsman, usvojena Strategija za poboljšanje položaja Roma u ovom gradu, prvi put je otvorena Kancelarija za mlade, uz pomoć sredstava EU, po prvi je uvedeno skupštinsko radno telo za rodnu ravnopravnost. Nije napredak lokalne samouprave samo izdavanje građevinskih dozvola. Mi smo radili na razvoju institucija i demokratije. Toga nije bilo za vreme vlasti DSS-a a nema ni danas”, podseća Vesna Vesković.
Desimir Pavlović tvrdi da je vlast u tom periodu bila otvorena za sve vrste inicijativa. On je od 2009. do 2011. godine obavljao dužnost gradonačelnika da bi je, potom prepustio svom stranačkom kolegi Draganu Jovanoviću.
“Od 2009. do 2012. godine organizovali smo javne tribine na temu budžeta. Portparol SNS Ivan Manojlović dolazio je na otvorene debate o budžetu, postavljao pitanja. Bili smo otvoreni za razgovor sa opozicionim strankama. Posle toga je sve zamrlo. Nema opozcije, nema medija. Kako oni odluče i to je to!”.
U NAREDNOM NASTAVKU: Skupština Kruševca od lokalnih izbora 2012. do 2020. godine
Comments are closed.