Stotinak žena iz Rasinskog okruga već godinama bezuspešno pokušava da dođe do dokumentacije i sazna šta se desilo sa njihovim bebama koje su rođene u kruševačkoj Bolnici.
Priča Slavice Mladenović iz Velikog Šiljegovca ima dosta bizarnih elemenata.
–Termin za porođaj mi je bio 7.avgust 1989.godine a tri dana pre porođaja lekar me je pregledao na ultrazvuku i rekao da je sve u redu. U predviđenom terminu pukao mi je vodenjak a kada su me doveli u bolnicu hteli su da me ponovo pogledaju na ultrazvuku. Čekala sam 15 minuta u hodniku a onda je umesto lekara došla da me pregleda medicinska sestra za koju su tvrdili da je završila kurs za pregled ultrazvukom. – priseća se Slavica.
Slavica se seća da je videla kako su, nakon porođaja, babice iznele bebu i da je glava bebe bila normalna.
–Mojima su rekli da beba ima „žablju glavu“ i da je telo poslato na obdukciju u Beograd. Otpustili su me bez otpusne liste a izveštaj sa obdukcije nisam mogla da dobijem iako sam insistirala. Tek nedavno sam dobila kopiju izveštaja na kojoj je datum dan nakon porođaja. Nekoliko godina nakon tog porođaja dobila sma poziv da vodim dete na vakcinaciju a potom i za predškolsko. Možete zamisliti moj šok. Pre 14 godina krenula sam da tragam i došla do toga da je beba dobila matični broj. Ko je prijavio kada to moj suprug nije uradio? – u dilemi je Slavica.
Dušanka Mijajlović je 1977.godine rodila zdravu devojčicu da bi joj tri dana kasnije kazali da je beba preminula.
–Tokom ta tri dana babica je dolazila kod mene u sobu i redovno me informisala kako se beba hrani. Nijednog trenutka nije pomenula da nešto nije u redu. Doktor koji mi je izrazio saučešće doslovce je rekao „Ne možete da vidite telo da se ne bi uzbudili ali da znate da mi tu decu sahranjujemo. Ne bacamo ih kotlove kao što se priča!“. Kada sam 2006.godine počela da tragam za dokumentacijom nisam mogla ništa da pronađem. Čak su me neki lekari pravili blesavom ubeđujući me da se nisam ni porodila! – govori Dušanka.
Slađana Mijajlović Pantić iz Ćićevca je među stotinak žena iz Rasinskog okruga koje sumnjaju da su njihove bebe žive. Ona se prodila u kruševačkoj bolnici 24.juna 1998.godine.
–Doktor koji me je primio rekao mi je da je beba već tri dana mrtva a onda su me ostavili skoro 24 sata iako su tvrdili da sam hitan slučaj. Porodila sam se normalno a bebu su mi pokazali samo sa nekoliko metara udaljenosti. Sumnjam da je beba živa iako su tvrdili da je bila mrtva još u stomaku. Od dokumentacije ništa nisam uspela da pronađem a rezultate obdukcije nikada nisam dobila iako su rekli da će stići za mesec dana. – priča Slađana.
Ono što ženama koje sumnjaju u sudbinu svojih beba smeta je činjenica da im za dokumentaciju u Kruševcu naplaćuju oko 50 evra dok klinički centri u Kragujevcu i Beogradu za takve slučajeve dokumenta daju besplatno.
U Opštoj bolnici Kruševac ističu da je svim roditeljima koji sumnjaju da su im bebe nestale u poslednjih 20 do 40 godina omogućen uvid u dokumentaciju a da se izdavanje kopija tih dokumenata naplaćuje po tarifi koju je odredio upravni odbor ustanove.
Comments are closed.