Бунари привремено олакшање, прикључење на систем „Ћелије” спас

Док се суседни Ћићевац годинама снабдева водом из система „Ћелије“, Варварин се и даље ослања на локалне бунаре. Нови бунари су привремено ублажили несташице али они нису трајно решење.

Водоснабдевање у општини Варварин већ деценијама представља једну од тема о којој се највише говори. Иако је последњих месеци ситуација стабилнија захваљујући бушењу нових бунара, питање трајног решења и даље остаје без одговора.

Према речима Гордане Чабрић, одборнице групе грађана „Наши људи“, идеја да се Варварин прикључи на регионални систем водоснабдевања са језера Ћелије постоји још од деведесетих година прошлог века.

– Водоснабдевање у Варварину покушавало је да се реши још деведесетих година регионалним водоводом са језера Ћелије, који је био планиран као заједнички извор воде за Варварин и Ћићевац. Ћићевац се данас снабдева том водом, а Варварин не. Уместо тога, кренуло се у реконструкцију локалне мреже и бушење нових бунара, али је дуго у функцији био само један бунар, па је вода често нестајала. Суша је додатно погоршала ситуацију јер су пресушивали и приватни бунари – каже Чабрић.

Она додаје да је након чишћења постојећег и изградње новог бунара стање побољшано, али да ни данас систем није у потпуности стабилан.

– Сада је ситуација боља, али се и даље дешава да воде понекад нема. Када смо питали због чега се не прикључимо на систем „Ћелије“, добијали смо различита образложења. Једно је било да би вода била скупља, друго да је велика удаљеност од језера до Варварина, па би трошкове плаћали грађани. Говорили су и да је базен који је раније изграђен у међувремену пропао и да прикључење није могуће. Међутим, на последњој седници поново је поменут систем „Ћелије“ као могуће решење, иако је годинама категорички одбијан. Реч је о пројекту који је започет још 1993. године, за који су узимани кредити, грађен цевовод и у који су уложена велика средства – истиче она.

Да је несташица воде годинама представљала озбиљан проблем потврђује и Милорад Поповић, активиста групе грађана „Наши људи“.

– Свакодневно је нестајала вода. Сада је има, а највећи проблем био је у време када је горела депонија. Ископавањем новог бунара несташице су углавном регулисане. Деси се понекад да воде нема, али је сада ситуација далеко боља – каже Поповић.

Међутим, одборник Мирослав Петровић сматра да је трајно решење могло бити реализовано много раније.

– За села Залоговац, Парцане и Мареново био је урађен идејни пројекат водоводне мреже, а план је био да се остави извод и за Глобаре. После промене власти 2016. године ти пројекти су склоњени и више се нису реализовали. До тада је вода стигла до Брестовца, урађена је мрежа до Обрежа, села Варварин, Горњег Катуна и Бачине. Када је направљен резервоар, било је потребно само довести струју, али ни то није урађено. Дуго су говорили да тамо ништа није завршено и да недостаје комплетна инфраструктура, а сада су и сами признали да је пројекат ипак могуће реализовати. Само не знамо када – каже Петровић.

Он додаје да су у бројним селима већ постављени прикључци за градску воду, али да многи никада нису прикључени на систем.

– Прикључци постоје, али због недовољне количине воде ретко ко је заиста прикључен – истиче он.

Иако је ситуација са водоснабдевањем тренутно повољнија него претходних година, поједини мештани и даље немају поверења у квалитет воде коју користе.

Ружица Јовановић из села Бошњане каже да воду за пиће и кување не користи из локалног водовода.

– Воду за пиће и кување искључиво узимам са изворске чесме у селу Шанац. Моја породица је још раније о свом трошку платила испитивање воде. Долазио је човек који је радио анализу и показало се да вода није баш најбољег квалитета. Имам више од 80 година и живим сама, али ми комшије наточе и довезу воду. Већина људи из нашег села за пиће користи управо ту изворску воду из Шанца – каже она.

Иако су нови бунари привремено решили највећи део проблема са несташицама, питање трајног водоснабдевања остаје отворено. Док се суседна општина Ћићевац годинама снабдева водом из система „Ћелије“, Варварин и даље зависи од капацитета локалних бунара. Са почетком лета и све вишим температурама остаје да се види да ли ће постојећи систем издржати повећану потрошњу или ће се поново отворити питање решења о коме се говори већ више од три деценије.