Pre desetak godina u Kruševcu je radilo isto toliko isturenih odeljenja raznih fakulteta koja su, u međuvremenu, zatvorena.
Kruševac je jedini grad u Srbiji sa više od 100.000 stanovnika koji nema nijedan fakultet. Mladim Kruševljanima, koji žele da studiraju a nemaju para da odu van rodnog grada, na raspolaganju su samo tri visoke škole – Tehničko – tehnološka, za obrazovanje vaspitača i Visoka poslovna škola.
Do pre nekoliko godina u Kruševcu su radila konsultativna odeljenja Ekonomskog i Pravnog fakulteta iz Niša, Učiteljskog iz Vranja, Tehničkog iz Čačka, Fakulteta za fizičku kulturu iz Leposavića kao i nekoliko privatnih fakulteta. Sva ova odeljenja su zatvorena.
Ne ulazeći u kvalitet nastave na “vikend fakultetima”, kako su ih neki posprdno nazivali, mora se priznati da su imali određenu socijalnu dimenziju. Porodica Jankovića najbolje je osetila šta znači kada je izbor visokih škola i fakulteta u gradu ograničen.
“Stariji sin je studirao novosadski fakultet za pravo i ekonomiju koji je imao svoje odeljenje ovde. Bili smo svesni da to nije vrhunski kvalitet nastave, ali nismo imali para da mu platimo odlazak u Niš ili Kragujevac. Mlađi sin je ostao samo sa srednjom školom, jer nije imao šta da upiše u Kruševcu“, objašnjava Milan Janković
U zgradi Narodnog univerziteta u Kruševcu Pravni i Ekonomski fakultet iz Niša su nekoliko godina imali konsultativnu nastavu, što je puno značilo siromašnijim studentima.
“Naši nastavnici su vikendom dolazili u Kruševac kako bi olakšali studentima i smanjili im troškove. Ako bi bilo više od pet studenata i ispite smo organizovali u Kruševcu. Novim zakonom to je zabranjeno, a deca su naterana da dođu u Niš, plate smeštaj i imaju veće troškove“, kazali su nam u telefonskom razgovoru na Pravnom fakultetu.
Sličan vid nastave vikendom imao je i Tehnički fakultet iz Čačka.
“Supruga je skoro dve godine pohađala nastavu i imala ispite na ovom fakultetu. Kada je bila pri kraju to su ukinuli, pa je morala da putuje u Čačak. Odmah se videla razlika u troškovima, a bilo nam je teže i da se porodično organizujemo, zbog dece. Puno znači kada imaš fakultet u svom gradu”, priča Aleksandar Pavlović.
Dejan Stevanović je radeći istraživanje došao do zaključka da mladi odlaze iz Kruševca, jer žele da se osamostale od roditelja.
“Sva ta odeljenja raznih fakulteta su otišla iz Kruševca, jer studenti nisu bili zadovoljni kvalitetom nastave. Srbija hoće da ima 35 odsto visoko obrazovanih stanovnika, ali ne može da svakom ćošku da otvara fakultet. Većina mladih se kroz studiranje, nažalost, sprema za odlazak u inostranstvo i zato idu na fakultete i univerzitete koji mogu da im daju kvalitetno obrazovanje, iako su im troškovi veći”, smatra Stevanović, inače bivši direktor Centra za stručno usavršavanje.
U rekonstrukciju zgrade Narodnog univerziteta Grad Kruševac i država srbija su uložili 54 miliona dinara. Vrata su zakatančena i čekaju otvaranje Kruševačkog univerziteta, kako su najavili političari.
U Gradskoj upravi nismo mogli da dobijemo odgovore na pitanja kada će biti otvoren fakultet u Kruševcu i šta misle o zatvaranju konsultativnih odeljenja.
svi se hvale svojim uspesima. ajde izadjite na crtu i kazite u brojkama koliko se dece vrati kad ode na skolovanje.
za mene je najtuznija jwesen kad u oktobru odlaze brucosi na fakultet.od one guzve u odlasku ne vrati se ni svako deseto dete,da li toliko malo volimo svoj grad il generacijski najlosiji medju nama upravljaju njime?
Ja sam se vratila,a bolje da nisam…i ipak cu otici jer sam godinama nezaposlena,a bila sam stipendista opstine…od ljubavi prema zavicaju se ne zivi!!!
Kada intelektualna i ljudska veličina, poput kafeđžije iz Štulca u liku dr Slobodana Jeftića, autora brojnih publikacija, poput “Pas i mačka ko je ko” ili naučnih radova “Konj na vojnoj vežbi” i en puta objavljene disertacije “kroz radove o plesnima na kukuruzu”, stane da osniva agronomski fakultet, sumnjam da će išta od agronomije biti u programu rada, osim za kafanskim stolom upisanih ocena. No ako se ipak od njega ograde, zahvale mu se na ideji, jednog dana ipak biće to još jedan promašaj države Srbije, koja nije u stanju ni do danas diplomirane agronome da zaposli u struci, već se sa poljoprivredom poigrava u lepim patriotskim govorima, kad god im zatreba poverenje i onih što se poljoprivredom bave. Sve u svemu još jedan promašaj države i velika bruka za Univerzite u Nišu, koji ni ovaj put nije uspeo da na pravi način formira SVOJ POLJOPRIVREDNI FAKULTET, VEĆ FAKULTET BATE, GAŠIĆ BATE. Nikola