Депонија Моравиште, која се налази на путу Ћићевац – Варварин, у насељеној Железничкој улици, а која је дивља и забрањена за коришћење, већ месецима гори и угрожава здравље становника општина Ћићевац и Варварин.
Ову дивљу депонију за одлагање смећа не користе само грађани, већ и комунална предузећа обе општине. Грађани, највероватније сакупљачи секундарних сировина, депонију пале свакодневно и нико је не гаси. Због тога је Ћићевац већ месецима најчешће на челу најзагађенијих места у Србији. Прецизније, у последња три месеца у више од 80% случајева је први на листи градова са највећим загађењем ваздуха у држави.
„То знамо због тога што однедавно постоји мерна станица загађености, која раније није постојала, и на њој читамо вредности некад и више do 400 P:M 2,5 врло опасних честица. Нормалне вредности су по једној скали 20, а по другој 30. Дакле, Ћићевчани и Варваринци дишу и 20 пута више вредности П.М честица, од оних које нису штетне по здравље. Ове честице одговорне су за преране смрти од кардиоваскуларних и пулмолошких болести, а изузетно неповољно утичу на развој болести, као што су астма, бронхитис и алергије, нарочито код деце. До ових података можете доћи најједноставнијом претрагом интернета“, објашњава адвокат Ненад Јовановић, председник Општинског одбора Народног покрета Србије.
Одборничка група Народног покрета Србије у СО Ћићевац на свакој седници од када депонија гори упозоравала је надлежне да нешто предузму.
„Од њих никада нисмо добили ниједан други одговор до оног “да је горела и пре, али нико није пријављивао”, што апсолутно није тачно. Запаљену депонију су пријављивали и они сами, тј. представници садашње власти у предизборној кампањи 2020. године, када су били у опозицији на локалу. Тада су и водили екологе на депонију, снимали телевизијске прилоге како је чисте, позивали на одговорност бившег председника општине и обећавали да ће је они очистити када на власт дођу. Тадашњи председник општине је под овим притиском издао налог да се депонија очисти и она је у једном тренутну 2020. била без смећа, а онда су они који су у предизборној кампањи обећавали чисту депонију и еколошку општину, дошли на власт и од ње направили еколошку катастрофу, која сада свакодневно гори и заузима никад већу површину“, додаје Јовановић.
Ова депонија је опасна не само по ваздух већ и по земљу, зато што, најчешће становници општине Варварин користе воду, која је контаминирана овим отпадом, за наводњавање својих усева.
“Наш највећи проблем је несанитарна депонија коју заједнички користе Ћићевац и Варварин. За санацију ове заједничке депоније немогуће је обезбедити средства јер се ради о изузетно великом износу. Зато ће Варварин и Ћићевац бити прве две општине које ће користити Регионалну депонију Срње која треба да буде изграђена до 2024. године”, изјавила је пре две године др Мирјана Кркић, председница Општине Ћићевац.
Међутим, изградња Регионалног центра за управљање отпадом још увек није ни почела а како ствари стоје неће кренути још неко време.
„За реализацију самог пројекта предвиђено је 18 месеци. Уколико радови започну до краја 2025. године то значи да завршетак и стављање у функцију Регионалног центра за управљање отпадом у Срњу можемо очекивати до половине 2027. године“, казала је недавно Олгица Несторовић, руководилац Регионалног центра за управљање отпадом.
„У неформалним разговорима можете чути од представника власти да они регионалну депонију у Срњу виде као решење проблема у будућности, али, с обзиром на то да је крајњи рок за завршетак радова на депонији која није ни почела да се гради, према нашим сазнањима 2035. година ово решење није добро. Питамо вас шта ће бити са нама и нашом децом ако још 11 година удишемо најштетнији ваздух у Србији?“, закључује Ненад Јовановић.
Comments are closed.