Ekologija na papiru, ruglo na terenu:Kako Ćićevac (ne)brine o dolini Južne Morave

Dok se u zvaničnim dokumentima Opštine Ćićevac, dolina Južne Morave opisuje kao zaštićeno prirodno bogatstvo i turistički potencijal, stvarnost u selu Stevanac izgleda potpuno drugačije. Umesto netaknute prirode, posetioce ovog mesta dočekuju divlje mini deponije građevinskog šuta, plastike, starog nameštaja, komulanog i drugog otpada koji se svakodnevno baca neposredno uz put i obalu reke.

Analizom zvaničnog Plana razvoja opštine Ćićevac za period od 2023. do 2029. godine, dolazimo do kontradikcija između onoga što lokalna vlast obećava evropskim donatorima i onoga što se zapravo finansira i sprovodi u praksi.

U tim dokumentu se  ističe vizija Ćićevca kao “privlačnog mesta za život, očuvanog i zaštićenog prirodnog i kulturnog nasleđa”. Međutim, analiza zvaničnih razvojnih dokumenata pokazuje ozbiljan raskorak između strateških ciljeva i stanja na terenu.

Prema zvaničnim budžetskim podacima za 2022. godinu, za Program zaštite životne sredine izdvojeno je 3,5 miliona dinara, što je manje od jedan odsto čitavog budžeta, dok je za opšte usluge lokalne samouprave opredeljeno više od 129 miliona dinara. Ovakav odnos budžetskih izdvajanja otvara pitanje koliko zaštita životne sredine zaista predstavlja prioritet lokalne vlasti.

Posebno je zanimljivo da iste probleme priznaje i sama lokalna samouprava. U okviru SWOT analize, javljaju se sledeće slabosti: da se ne obavlja selekcija otpada, nepostojanje monitoringa kvaliteta vazduha i vode, nezainteresovanost ljudi za zapošljavanje u javnom sektoru zbog malih plata i zvanično je registrovano čak 24 nesanitarne i „divlje“ deponije na teritoriji opštine Ćićevac.

Stevanac poslednjih godina postaje sve posećenije izletište. Vikendom ovde dolaze porodice, ribolovci i ljubitelji prirode, dok se u okolini grade nove vikendice.  Uprkos tome, duž puta ne postoji nijedan kontejner za odlaganje otpada, niti zvanične table koje upozoravaju na zabranu bacanja smeća i visinu kazni. Jedino upozorenje predstavljaju ručno postavljene poruke članova Udruženja “Etno Stevanac”, koje nesavesni pojedinci očigledno ignorišu. Upravo zato je paradoks još veći, prostor koji bi trebalo da bude primer očuvane prirode sve češće postaje mesto na kojem završava otpad koji tu nikada nije smeo da bude odložen.

Ignorisanjem problema u Stevancu, opštinsko rukovodstvo direktno krši prioritete koje je samo usvojilo. U poglavlju o prioritetnim ciljevima, pod stavkom „Prioritetni cilj br. 2.4: Zaštita ekosistema opštine Ćićevac“, doslovno piše:“Posebna pažnja biće posvećena očuvanju i zaštiti ekosistema koji imaju veliki značaj za razvoj turizma u ruralnim delovima opštine (predeo Mojsinjske Svete Gore i doline Južne Morave), odnosno za dobijanje statusa zaštićenog prirodnog dobra za ovu oblast.”

Takođe, kao prioritetnni cilj u  unapređenje životne sredine, nevedeno je  „smanjenje zagađenja kroz poboljšanje monitoringa zagađivanja i kažnjavanje zagađivača“, kao i uvođenje ekološke inspekcije. Do danas, ciljana vrednost od nula nesanitarnih deponija ostaje samo pusto slovo na papiru, dok realnost u Stevancu svakodnevno demantuje ove fraze.

Ovaj problem odavno više nije samo pitanje komunalnog reda. On otvara mnogo ozbiljnije pitanje – koliko vrede strategije, akcioni planovi i razvojni dokumenti ukoliko ostaju mrtvo slovo na papiru?

Komunalna inspekcija opštine Ćićevac odlučila se za najlakšu odbranu – ćutanje. Na zvanična pitanja o ekološkim problemima koji se dešavaju u Stevancu, gde se kontinuirano i nekontrolisano odlaže otpad, niko ne odgovara. Više meštana nije želelo javno da govori o ovom problemu, navodeći da ne veruju da će prijave dovesti do konkretnih promena.