ПОЧЕТАК ПРОЛЕЋНОГ ЗАСЕДАЊА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ: Имитирање парламентаризма

0

Пролећно заседање Народне скупштине требало је да почне „првог радног дана у марту“, али прва седница тог заседање, иако је већ 7. март, још није заказана.

ДА, АЛИ: Ни јесење заседање није почео „првог радног дана у октобру“, већ 18. октобра.

ПОЛА ГОДИНЕ: Актуелни сазив Народне скупштине обележио је нешто више од пола године рада. Осврт на првих шест месеци хттпс://отворенипарламент.рс/актуелно/505

УЧИНАК: Скупштина Србијеа, за три месеца редовног јесењег заседања, није усвојила ниједан од 640 посланичких амандмана – закони су, дакле, усвајани у оном облику у ком их је Влада предложила, а саме расправе о законским предлозима пролетеле су у вртлогу увреда и дигресија.

И ЈОШ: За три месеца редовног заседања одржане су само четири седнице и свака од њих имала је више од 15 тачака дневног реда, а буџет за ову годину усвојен је уз још 34 друге тачке.

РОКОВИ: Све седнице су заказане у року краћем од уобичајених седам дана, најчешће само 24 сата пре почетка седнице а расправе су пролетеле у вртлогу увреда и дигресија. Могли смо чути о свему сем о дневном реду”, стоји у последњем издању Билтена „Парламент под лупом“ који објављује Отворени парламент, иницијатива Црте.

ПА ШТА: Током три месеца редовног јесењег заседања, седнице ниједном нису одржане последњег четвртка у месецу, што значи да није било ни посланичких питања.

ШТА СЕ ЧЕКА: Осим да председник Скупштине Владимир Орлић закаже прву седницу пролећног заседања, чека се и да Орлић донесе план рада, будући је његово доношење предвиђено као задатак председника Скупштине (члан 28. Пословника Народне Скупштине). У недостатку програма рада, седнице се заказују дискреционом одлуком председника Скупштине. Оваква пракса сазивања седница представља потпуну доминацију приоритета и тема које намеће владајућа већина, као и потпуно маргинализовање опозиционих посланика који немају никакав утицај на дневни ред, нити на планирање самих седница.

АЛИ И: Да се у дневном реду нађе народна иницијатива о забрани ископавања литијума и бора у Србији.

У мају прошле године Скупштини Србије уредно је предата законом дефинисана народна иницијатива са 38.000 потписа грађана против ископавања литијума и бор у Србији. Иако је по закону Скупштина дужна да се изјасни о свакој иницијативи која има преко 30.000 оверених потписа, ова иницијативе не само што није стигла на дневни ред већ је напросто – нестала.

Иницијатива никада није стигла ни до надлежног одбора, нити до надлежног министарства које би према прописима требало да је провере у року од 30 дана

Петоро посланика Зелено-левог клуба у Скупштини Србије поднело је тужилаштву кривичне пријаве против пет особа, међу којима су председник Скупштине Владимир Орлић, али и садашњи министар спољних послова Ивица Дачић, који је у претходном сазиву парламента био председник. Тврде да је власт намерно из скупштинске процедуре уклонила захтев за разматрање народне иницијативе о забрани ископавања литијума и бора.

И ОВО ЧЕКА: У дневни ред Народне скупштине никако да буде уврштен поступак за интерпелацију министра финансија Синише Малог

Процес интерпелације покренуле су, почетком децембра, посланичке групе Демократска странка, Странка слободе и правде, Покрет слободних грађана, Преокрет, Слога, Морамо – Заједно и Народна странка и Зелено-леви клуб Не давимо Београд јер је министар Мали оптужио опозицију да „раде против сопствене државе и да за то добијају новац од некога са стране“.

Према Пословнику Народне скупштине, интерпелацију у вези с радом Владе или њеног члана може да поднесе најмање 50 народних посланика, у писаном облику. Влада или њен члан на располагању имају највише 30 дана да председнику Народне скупштине доставе одговор на „јасно и сажето формулисано питањеˮ које садржи интерпелација, који се затим разматра на редовној или посебној седници Скупштине, у року од најкасније 15 дана. Више о овоме на хттпс://отворенипарламент.рс/актуелно/512

КОМОТНО: Извештаји независних тела за 20221. годину усвојени су тек недавно иако нови извештаји стижу за који дан хттпс://отворенипарламент.рс/актуелно/519

ПРИМЕНА: Избор судија и тужилаца управо излази из руку Скупштине захваљујучћи уставним амандманима, који су усвојени крајем 2021, и сету недавно увојених правосудних закона.

ФОТО: www.parlament.gov.rs

You might also like More from author

Leave A Reply

Your email address will not be published.

Skip to content