ИСТРАЖИВАЊЕ СТАВОВА ГРАЂАНА: Необавештени и незаинтересовани за функционисање локалних самоуправа

Четири петине грађана и грађанки Расинског округа не зна колико има одборника у локалном парламенту ни ко су они или оне а тек сваки пети грађанин је барем једном учествовао у јавним дебатама које су организовале локалне власти.

У склопу пројекта „Независни медији за слободан проток информација у Расинском округу“ Центар за истраживачко новинарство Крушевац – ЦИНК је спровео теренско истраживање о ставовима грађана о транспарентности локалних самоуправа.

Грађани су имали могућност да анонимно попуне упитник у којем су била питања која су се односила на рад локалне самоуправе, начине информисања грађана као и степен поверења.

У једном од претходних текстова објавили смо како су анкетиране особе одговориле на првих шест питања.

Седмо питање које смо поставили грађанима Расинског округа гласило је „Да ли знате колико одборника има локална скупштина и ко су одборници?“. Добијени резултат је поражавајући. Чак 80,9% анкетирани одговорило је на ово питање негативно а само 19,1% са „да“.

„Сличне резултате добили смо и на наредно питање – „Да ли знате да можете присуствовати седницама локалне скупштине?“. Негативан одговор дало је 78% анкетираних а позитиван само 22%. Овакви резултати јасно показују да грађани нису превише заинтересовани за рад локалног парламента јер, вероватно, сматрају да се кључне одлуке доносе на неким другим местима. Од раније је познато да је излазност на локалним изборима, када се одржавају у различитим терминима од паралемнтарних или председничких, нижа“, закључује аналитичар Саша Пауновић.

Ситуација је нешто боља када је реч о препознатљивости локалних функционера. Трећина анкетираних грађана и грађанки Расинског округа тврди да им је познато ко су помоћници председница или председника општине (градоначелнице) и директори јавних предузећа. Две трећине анкетираних је и у овом случају одговорило негативно.

Најлошија ситуација је када се ради о јавним дебатама – расправама организованим од стране локалних самоуправа. Само 5% анкетираних тврди да је некада учествовало на оваквим скуповима док 95%  није никада.

Грађане и грађанке смо питали и да се изјасне која општинска (градска) служба најтранспарентније функционише. Понуђено им је да упишу два одговора а добијено је пуно различитих одговора што је, вероватно, у складу са личним искуством анкетираних. Најчешћи одговори су били „ниједна“ и „не знам“. Међу службама и установама које су оцењене као транспарентне нашли су се ЈКП, матична служба, Служба за ванредне ситуације, Водовод…

На питање „По вашем мишљењу која општинска (градска) служба не функционише транспарентно?“ највише испитаника и испитаница је одговорило са „не знам“. По учесталости следио је одговор „Све“.

На листи нетранспарентних установа и служби нашли су се ЈКП, Пословни центар, Топлана, Градска управа Крушевца, Одсек за урбанизам, Комунална полиција. Вероватно би и у овом случају имали прецизније податке да су понуђене одређене опције као одговор али смо желели да грађани и грађанки, на основу сопственог искуства, укажу на нетранспарентне службе.