Istanbulska konvencija, ili Konvencija Saveta Evrope o prevenciji i sprečavanju nasilja prema ženama i nasilja u porodici, koju je Srbija ratifikovala 2013, a počela da primenjuje 2014. zahteva holistički pristup problemu nasilja prema ženama, jer se odnosi na sve vidove nasilja prema ženama uključujući nasilje u porodici koje žene pogađa nesrazmerno i traži zaštitu za sve žrtve nasilja, u svim uslovima, u miru i tokom oružanih sukoba.[1]
O tome šta holistički pristup problemu nasilja prema ženama podrazumeva piše Snežana Jakovljević, predsednica Udruženja žena Peščanik.
Holizam je, prema izvorima na internetu, shvatanje da nešto može da funkcioniše samo kao celina. U socijalnom radu, podrazumeva razumevanje problema klijenata / klijentkinja angažovanjem stručnjaka različitih profila (timskog rada), a problemi se posmatraju u širem kontekstu. Holizam se smatra teorijom po kojoj je celina (holos na grčkom – ceo) više nego zbir njenih sastavnih delova.
Šta u praksi znači holistički pristup svakom pojedinačnom slučaju nasilja ili šta sve moramo uzeti u obzir prilikom razmatranja slučaja nasilja u porodici?
Važno je da se ne bavimo samo jednim izolovanim događajem nasilja u porodici nego da razmotrimo i istoriju nasilja, da imamo u vidu koliko dugo nasilje traje, kako se ispoljavalo u prošlosti, koja vrsta nasilja je bila najzastupljenija, kakvo je bilo ponašanje žrtve, a kakvo nasilnika, po kojem obrascu se nasilje događalo i ponavljalo, šta mu je prethodilo, kako se dešavalo, da li se vremenom pojačavalo…
Da pitamo… Ko, kako i zašto podržava nasilnika, a ko, kako i zašto podržava žrtvu? Šta je primarna potreba žrtve, šta je njen prioritet? U kakvoj su poziciji deca, da li su maloletna, koliko dugo su bila izložena nasilju?
Kakvo je zdravstveno stanje žene, da li je ona mentalno u dobrom stanju, da li je možda anksiozna i ako jeste, u kolikoj meri i da li to ometa njeno rasuđivanje? Da li je uplašena, ljuta, zabrinuta? Da li i kako obavlja svakodnevne aktivnosti? Da li može da brine o deci? Da li je trudna? Kakvo joj je fizičko zdravlje, kako spava, da li ima neke probleme? Da li ima hroničnu bolest? Da li je tokom situacije nasilja dobila neku hroničnu bolest? U kakvom je fizičkom stanju? Da li, ako je zaposlena, može da odlazi na posao? Da li ima prekide u odlasku na poslove? Da li često koristi bolovanje, slobodne dane?
Da li je zaposlena ili nije, da li su joj primanja dovoljna da može da plati komunalije i redovne obaveze? Da li ima redovan stalni ili privremeni posao, da li je zaposlena na crno? Kakvu vrstu posla obavlja? Da li je posao, koji obavlja u skladu sa njenim kvalifikacijama ili je ispod ili iznad njenih kvalifikacija? Da li je stambeno zbrinuta i u kom smislu? Da li ima sopstvenu kuću, stan ili živi u zajednici sa nasilnikom, roditeljima, nekom drugom rodbinom? Ako je podstanarka, da li ima sredstva da plati kiriju, da li je redovno plaća? Koliko često se selila u poslednjih nekoliko godina, da li ima osnovne uslove za život, grejanje zimi, električne aparate za pripremu hrane i druge uređaje u domaćinstvu?
Da li su mediji pisali o njenom slučaju, ako jesu, šta su pisali? Da li je nekada davala izjave za medije, ako jeste, da li je zadovoljna načinom na koji je njena izjava preneta? Kako i koliko često, inače, mediji pišu o nasilju u njenom gradu i u njenoj zemlji? Da li se o problemu nasilja u porodici govori u školama? Da li zvaničnici i zvaničnice javno osuđuju nasilje prema ženama? Da li osobe koje imaju određeni autoritet u društvu to takođe čine? Ili ne? Da li mediji izveštavaju na rodno senzitivni način? Da li su medijski sadržaji lišeni rodnih sterotipa? Da li su reklamne poruke lišene rodnih stereotipa? Ili ih podržavaju?
Kakva su ženina iskustva sa institucijama, da li su je postupajući službenici ignorisali, optuživali, nipodaštavali, vređali, da li su joj verovali, da li su je primoravali da ponavlja svoju priču, pred kim, koliko puta su je primoravali, da li su prevrtali očima na njene reči, da li su je ućutkivali, da li su u njenom prisustvu tražili informacije o njenom slučaju od nekog drugog? Da li su joj postavljali pitanja? Zašto se to dogodlio? Zašto vam je to uradio? Zašto ste ga izazivali? Zašto niste nikome rekli? Zašto baš sada govorite? Zašto ste ćutali? Zašto niste zaštitili svoje dete? Zašto ga niste prijavili? Zašto ste ga prijavili? Zašto ste povukli prijavu? Zašto niste otišli? Zašto ste mu se vratili? Zašto? Zašto? Zašto…
Kome se žena prvo obratila? Da li je sama prijavila nasilje ili je to neko učinio u njeno ime? Ako je neko to učinio u njeno ime, ko je to bio? Institucija, NVO, anonimna prijava? Da li je dobila podršku i kakvu vrstu podrške? Da li je bila zadovoljna? Ako nije, da li je i kome mogla da se požali? Da li je žalba imala efekta? Da li su instistucije uspostavile kontakt i međusobno sarađivale u vezi sa njenim slučajem? Da li je obavljena razmena informacija? Da li su konsultovane nevladine organizacije i ako jesu, u kojoj fazi bavljenja određenim slučajem? Da li je izrečena mera zaštite i kakva? Da li je mera zaustavila nasilje ako je bilo akutno, i ako jeste, da li je zaustavljeno u određenom vremenskom periodu ili trajno?
Da li su saopštili počiniocu da je nasilje krivično delo, kako su mu to saopštili? Kako je reagovala sudija? Da li je sudija bila muškarac ili žena? Da li je žena mogla da kaže sve što je želela? Da li je bila prekidana tokom izlaganja? Kakav je bio odnos sudije prema advokatu, prema tuženom? Da li je žena davala izjavu u prisustvu nasilnika, da li joj je on pretio u sudnici? Da li je suđenje bilo po hitnom postupku? Da li je bilo odlaganja? Kakav je bio ishod suđenja? Da li je počinilac kažnjen i kako? Ako je u zatvoru, da li je izdržao kaznu do kraja? Da li je ponovio delo nakon što je odležao kaznu zatvora? Da li je javnosti na adekvatan način poslata poruka da je nasilje nedozvoljeno i kažnjivo? Da li je obavljena neka zakonska promena? Da li je sačinjen neki amandan na zakon? Da li je donet novi zakon?
Ko, kako i zašto podržava nasilnika, a ko, kako i zašto podržava žrtvu? Šta je primarna potreba žrtve, šta je njen prioritet? U kakvoj su poziciji deca, da li su maloletna, koliko dugo su bila izložena nasilju? Kakvo je zdravstveno stanje žene, da li je ona mentalno u dobrom stanju, da li je možda anksiozna i ako jeste, u kolikoj meri i da li to ometa njeno rasuđivanje? Da li je uplašena, ljuta, zabrinuta?…
[1] Član 2 Istanbulske konvencije
Comments are closed.