КАКО СМАЊИТИ ЗАГАЂЕЊЕ ВАЗДУХА?: Све је већи број деце која имају респираторне проблеме

По квалитету ваздуха Крушевац се налази на нивоу балканског просека, показују резултати.

Грејна сезона представља најзагађенији период у години, те се због лошег квалитета ваздуха зими могу јавити респиратурне инфекције, дисајни проблеми, могу се развити и хроничне болести, као и алергије.

Последице су све видљивије и на деци, сматра Оливера Коларић, председница Удружења биолога Крушевац, истичући да се Крушевац по квалитету ваздуха, када није грејна сезона, налази на средини табеле:

–Крушевац се по квалитету ваздуха, на нивоу Балкана, по табеларном приказу и аналитици, налази се на средини табеле. Тај просек је узет у периоду када није грејна сезона. Међутим, у грејној сезони због велике количине сагоревања чврстог горива (огрева, угља…), концентрација чађи, прашине и угљен-диоксида повећава се у ваздуху. Можемо и сами на различитим апликацијама на телефону у сваком тренутку видети какав нам је квалитет ваздуха.

Начин огрева и велики број аутомобила највише доприносе загађењу:

–За Крушевац је карактеристична грејна сезона, начин огрева домаћинства, као и велики број аутомобила, тада је највећа количина штетних честица у ваздуха. У просеку свако домаћинство има два аутомобила и то доприноси загађењу. Према анализи и подацима, највеће загађење осећа се око 15 часова и тада је највећа концентрација азота, сумпора…

Као последица јављају се бројни здравствени проблеми, све присутнији и код деце:

–Последице загађења можемо видети на деци. Постоји велики број деце која имају дисајних проблема, респиратурних инфекција, поготово у јесењем и зимском периоду. Загађење доприноси и стварању хроничних болести, развијању различитих врста алергија, али и астме.

Оливера види соларне панеле и еколошка горива као потенцијална решења:

– Када после одређеног времена падне киша, можемо видети на аутомобилу, вешу или листовима која је количина прашине присутна и које је боје киша. Све ово доприноси глобалном загревању и климатским променама. Сведоци смо да немамо класична годишња доба, одвојена као што је било пре, немамо зиму. Све је то последица загађења. У западним државама све се више користе соларни панели, који се могу користити и у огревне сврхе. Смањење броја аутомобила може бити решење, као и прелажење на еколошка горива која ће смањити концентрацију азота и сумпора у ваздуху.

Еколошка едукација присутна је у свим образовним установама:

– Крушевац има велику традицију, посебно по школама, почев од предшколске установе па до факултета, има еколошке координаторе који се брину о едукацији младих и који кроз различите пројекте подижу њихову свест о овом проблему. Самим тим, локалним акционим плановима за децу и младе, акционим плановима за заштиту животне средине, предвиђено је еколошко образовање. Спроводе се различите анкете којим се испитују ставови грађана и на основу тога се креира локална политика, тј. локални акциони планови.