Srbija nema poseban zakon o zabrani prodaje alkoholnih pića maloletnicima.
U Srbiji se institucije ne bave dovoljno problemom maloletničkog konzumiranja alkohola. Istraživanja su retka, a jedno od prvih, rađeno još daleke 2006. godine, kaže da je u populaciji od 11 do 15 godina starosti, njih 57% je probalo alkohol, 35% je imalo bar jednu epizodu pijanstva. U međuvremenu su ovi statistički podaci postali još alarmantniji.
Kakva je praksa u zemljama Evropske unije?
U Austriji je konzumiranje alkoholnih pića i duvanskih proizvoda zabranjeno u svim pokrajinama osobama ispod 16 godina starosti, a konzumiranje žestokih alkoholnih pića s većim procentom alkohola zabranjeno je u nekim pokrajinama osobama ispod 18 godina. Navešćemo primer Zakona o zaštiti mladih pokrajine Beč gde je za konzumaciju, kupovinu ili prodaju alkohola maloletnicima na javnim mestima starosna granica 16 godina, dok se u školi ili u blizini škole zabranjuje konzumacija alkohola svim osobama ispod 18 godina.
U Grčkoj postoji poseban zakon o zaštiti maloletnika od štetnih dejstava alkohola i duvanskih proizvoda. Zakon propisuje da se svako lice mlađe od 18 godina smatra maloletnikom i toj populaciji je zabranjena prodaja alkoholnih pića i duvanskih proizvoda, kao i njihovo konzumiranje u noćnim klubovima, na javnim mestima i sportskim događajima. Mesta na kojima se prodaje alkohol i duvanski proizvodi moraju imati istaknut natpis na vidljivom mestu na kojem piše da je zabranjeno kupovati te proizvode mlađima od 18 godina.
U Rumuniji je zakonom zabranjena prodaja alkoholnih pića i duvanskih proizvoda mladima ispod osamnaest godina starosti. Zakonom je zabranjeno da se alkoholna pića i duvanski proizvodi prodaju u okolini škola i medicinskih institucija na razdaljini od minimum 200 metara od ulaza u ove objekte.
Kako je problem prodaje alkoholnih pića tretiran u Srbiji?
Ne postoji poseban Zakon o zabrani točenja i prodaje alkohola maloletnicima. Ova materija se šturo tretira Zakonom o javnom redu i miru i Zakonom o zaštiti potrošača.
U Zakonu o javnom redu i miru iz 2016. godine, Član 21, se navodi da “Ko prodaje alkoholno piće licu koje pod očiglednim uticajem alkohola naruši javni red i mir ili maloletnom licu koje nije navršilo 16 godina života – kazniće se novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se pravno lice novčanom kaznom od 200.000 do 500.000 dinara, preduzetnik novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara, a odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara.“
Član 24 Zakona o zaštiti potrošača kaže:
“Zabranjena je prodaja, usluživanje i poklanjanje alkoholnih pića, uključujući pivo, odnosno duvanskih proizvoda i pirotehničkih sredstava, licima mlađim od 18 godina života. U slučaju sumnje da je potrošač lice mlađe od 18 godina, trgovac nije dužan da proda ili usluži alkoholno piće, pivo, odnosno duvanski proizvod ili pirotehnička sredstva dok potrošač ne omogući trgovcu uvid u važeću ličnu kartu, pasoš ili vozačku dozvolu.“
Kakva su iskustva onih koji treba da vode računa o primeni ovih zakonskih propisa, inspekcijskih službi?
“Po meni, kada su u pitanju deca, svi smo nadležni. Zakon o zaštiti potrošača nije samo za Tržišnu već i za sve ostale inspekcije. Mi smo kontrolisali prodaju alkoholnih pića u trafikama, maloprodajnim objektima i ugostiteljskim objektima, i ne samo alkoholnih pića, već i cigareta. To je veliki problem kod maloletnika i to znaju roditelji koji imaju decu u osnovnoj i srednjoj školi. Masovno deca puše, masovno piju, roditelji se žale, pozivaju. Prošle godine smo imali više poziva za intervencijom na terenu.
Mi smo imali nekih 30 kontrola u ovoj godini, uglavnom ugostiteljskih objekata, ali nijedna mera nije izrečena, jer u momentu kada inspektor uđe često nema ni odraslih. Prošle godine kontrolisali smo trafike, između 20 i 30 kontrola. Obično su to reakcije na predstavke, zahteve roditelja za intervencijom na prodajnim mestima kao što smo imali zahteve roditelje za intervencijom za dečje igrice, za sportska klađenja…“, objašnjava Anica Lukić Dančetović, načelnica odeljenja Tržišne inspekcije u Kruševcu.
Anica Lukić Dančetović ističe da je najveća odgovornost na roditeljima koji moraju da vode računa o vaspitavanju dece i njihovom ponašanju kada izađu van kuće.
“Turistička inspekcija je u skladu sa svojim Planom rada prilikom svakog redovnog inspekcijskog nadzora u 2016., 2017. i 2018. godini vršila nadzor i nad usluživanjem alkoholnih pića licima ispod 18 godina starosti obzirom da je ovo pitanje sastavni deo kontrolne liste koja se primenjuje u redovnim nadzorima.
Takođe smo to činili i prilikom svih savetodavnih poseta koje se vrše u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru i ukazivali na poštovanje zakonske norme koja tretira pitanje usluživanje alkoholnih pića, uključujući i pivo, licima mlađim od 18 godina.
Cilj takvih nadzora i savetodavnih poseta jeste upravo da se deluje preventivno i probudi svest o posledicama, a u slučajevima kada se utvrdi povreda zakonske norme koja tretira ovo pitanje preduzimaju se zakonom propisane mere”, kaže Valentina Stefanović, načelnica Odeljenja Turističke inspekcije Kraljevo.
Turistička inspekcija periodično vrši i ciljani inspekcijski nadzor nad radom ugostiteljskih objekata poput diskoteka, noćnih barova i slično, u kojima se okuplja veći broj mladih ljudi. To se čini obično posle 23 sata, uz asistenciju policije.
“U 2016. godini izvršeno je šest inspekcijskih nadzora, a u 2017. godini 16 inspekcijskih nadzora i iniciran prekršajni postupak, jer je utvrđeno da je ugostitelj usluživao alkohol maloletnim licima. U 2018. godini urađeno je sedam inspekcijskih nadzora.
Turistička inspekcija sprovodi inspekcijski nadzor na osnovu vizuelnog zapažanja, kada posumnjamo da se radi o licu mlađem od 18 godina, a vidimo da konzumira alkohol ili pivo. Tada pristupamo legitimisanju tog lica od strane policije i na osnovu uvida u ličnu kartu inspektor zapisnički konstatuje te činjenice. U slučaju povrede zakonske norme inspektor inicira prekršajni postupak“, pojašnjava Valentina Stefanović.
Kakva su zapažanja inspektora iz rada na terenu?
“Na osnovu iskustva iz prakse inspektora mogu zaključiti da se ugostitelji maksimalno trude da se suzbije konzumiranje alkoholnih pića od strane maloletnika u njihovim objektima. Postoje otežavajuće okolnosti zbog velikog broja gostiju u objektima gde dolaze mladi ljudi, jer fizički izgled ponekad može da prevari ugostitelja i njegovog radnika, pogotovo kod fizičkog izgleda devojaka koje često izgledaju starije nego što imaju godina.
Ugostitelji često trpe prekor i maltretiranje od strane gostiju kada pitaju za godine, ali rad inspekcije, sa pripadnicima MUP-a, ipak donosi neke rezultate, jer ugostitelji bivaju sve savesniji, ne samo zbog zaprećenih visokih kazni nego i zbog incidentnih situacija koje mogu da se jave kada tako mladi ljudi konzumiraju alkohol i dođe do opijanja“, zaključuje Valentina Stefanović.
Comments are closed.