Hip-hop sastav Kruševac Geto već godinama oduševljava svoje poklonike duhovitim tekstovima na lokalne teme sa tipičnim kruševačkim akcentom.
Kruševac geto čine Nikola Trišić Triša i Nikola Milenković Čami, a na listi njihovih najpopularnijih pesama su „Idemo na more”, „Kad ćeš sine da se ženiš”, „Beograđanka””, „Ljubav ispred Duoma”, „Slava”, „Taksisti” i „Market”…
Od pre nekoliko dana mogu da se pohvale da su autori muzike za predstavu “Čekajući Godoa.
Kako je došlo do saradnje sa Kruševačkim pozorištem na predstavi “Čekajući Godoa”?
Saradnja sa Kruševačkim pozorištem je otpočela pre nekih godinu i po dana. Vladimir Popadić, reditelj predstave “Čekajući Godoa”, koji je već bio upoznat sa našim radom i idejom, vodio se mišlju da itekako postoji paralela između našeg načina interpretacije realnog stanja svesti i društva i svevremenskog klasika Semjuela Beketa. Naime, sama ideja je da se radnja drame odvija u Kruševcu, u sadašnjosti. Ova drama dobija ruho komedije, što je i bila ideja reditelja, aganžmanom Kruševac Geta. Predivna saradnja, jedinstveno iskustvo je raditi muziku i tekst za ovakvo remek delo. Nadamo se i daljoj saradnji.
Meni lično najbliža pesma je “Vašar” . Prisetim se detinjstva i vremena kad je vašar ostajao po tri dana. Koja pesma je najbolje prošla kod publike a koja je vama najdrža?
Tebi je bliska pesma “Vašar”, a meni je vašar blizak. Kuća mi je usred mesta gde se ova manifestacija održava, pa mi nije bilo teško opisati ovu pojavu. Hahaha, šalim se… Najbolja od svih najboljih je “Idemo na more”... To je pesma koja nas je, pored one prve naravno, odredila i obeležila i jasno pokazala publici koji je kurs kojim Geto plovi…
Živeli ste u Beogradu, studirali, jedan od vas dvojice i sada živi tamo… Kako to da ste sačuvali autentičan kruševački govor?
Pa, baš zbog toga što se ne stidimo našeg govornog podneblja na to podstičemo ljude kroz pesme, da se toga ne stide. Ja sam živeo u Nišu 4 godine, u Beogradu 7, pa i dalje govorim kosovsko-resavskim dijalektom. Gde ćete videti pravog Crnogorca da priča drugačije? Niđe… Mi smo to što jesmo, govorimo tako kako govorimo, u čemu je tu problem i stid? Ne može nijedno govorno područje da utiče na vas ako imate svest o tome šta ste, ko ste i odakle ste. Dakle, budimo ono što već jesmo ne trudeći se da postanemo neko drugi i biće bolje svima.
Comments are closed.