U Kruševcu, na Trgu kosovskih junaka, večeras je, pred oko 1.500 građana iz Kruševca i okoline održan miting protiv iskopavanja litijuma u Srbiji.
“Kada ne funkcionišu institucije građanima jedino ostaje da izađu na ulicu. Ovo su prave narodne skupštine, jedini istinski referendum. Ovde smo se okupili svesni da smo u ovoj bitci svi zajedno, levi i desni, narodna i građanska Srbija, bez ikakve podele. Mi smo pošteni i savesni građani i ovde smo da čuvamo svoju zemlju“, kazala je na početku mitinga Jelena Čučković, profesorka engleskog jezika iz Kruševca.
Ana Ubavić, profesorka filozofije iz mesta Preteža kod Blaca, govorila je o svojim razlozima za uključivanje u proteste protiv iskopavanja litijuma.
“Ovo više nije pitanje gde možemo da se bavimo svakodnevnim aktivnostima jer u ovakvim uslovima sutra može da ne postoji. Ovde sam iz tri jednostavna razloga. Zbog hrabrih ljudi u dolini Jadra koji se sve vreme bore u ime svih nas. Dolazim iz Toplice, kraja koji je dao najviše vojnika. Moj čukundeda je ostavio svoje kosti tamo gde oni hoće da kopaju. Pričaju nam da nam je Jadar daleko. Reka Blatašnica se uliva u jezero Ćelije iz kojeg se Kruševac snabdeva vodom. Ako se zagade podzemne vode i otrov dospe u jezero Kruševljani će ostati bez vode”, rekla je Ana Ubavić.
Prof. dr Dragana Đorđević, naučna savetnica na Naučnom institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Univerziteta u Beogradu, govorila je kakve će sve posledice izazvati iskopavanje litijuma u Srbiji.
“Upoznati ste sa projektom Jadar. Nije bitan Rio Tinto već naša vlast koja je dozvolila preko 200 istražnih bušotina širom Srbije raznim stranim privatnim kompanijama da pretražuju šta god mogu da nađu. Zakone su prilagodili stranim kompanijama, da onaj ko nešto nađe ima prvenstvo za eksploataciju. Rudnici ostavljaju velike posledice u budućnosti. Imamo probleme sa jalovištima rudnika srednjevekovne Srbije iz kojih se još uvek izlužuju otrovi i truju nam reke, imamo probleme sa jalovištem iz rimskog doba u blizini Sopota koje je još uvek neplodno a tada su rudnici bili daleko manji”, istakla je prof.dr Đorđević i nastavila.
“Ovo je poljoprivredna zemlja a poljoprivreda i rudarstvo ne idu zajedno. Ako zagađujete zemlju, podzemne i površinske vode od poljoprivrede neće biti ništa. Mi smo zemlja koja u celini može da bude mesto za proizvodnju organske hrane. Holandija samo od poljoprivredne proizvodnje ima trostruki budžet Srbije a naša vlast je odlučila da zemlju pretvori u rudnike.”
Dragana Đorđević je podsetila da u Srbiji postoji oko 5.000 divljih deponija jer vlast nije uredila taj sektor. Na deponijama su česti požari koji su posebno opasni jer se u vazduh emituju opasne materije.
“Taj problem može da se reši, ali je vlast odlučila da proda zemlju kao jeftini resurs. Naš zakon se približio afričkom Kongu. To je jedna od rudama najbogatijih zemalja. Imaju dijamante, kobalt, litijum….Prekopali su čitav Kongo a narod je najsiromašniji na svetu. anas Tamo mnoga deca golim rukama kopaju zemlju da nađu bilo šta. Da li želimo da postanemo jeftina rudna kolonija?“, zapitala se prof. dr Dragana Đorđević.
Dragan Simović, iz Srednje Dobrinje, kod Požege, poljoprivrednik i ekološki aktivista, govorio je o savetima koje su mu dali pradeda i deda u vezi zemlje.
“Rekli su mi “Prodaj samo ako ti zapne da odškoluješ dete ili za lek, a ako mozes ti prikupi”. Nijedna vlast niti strana kompanija, po cenu ove moje glave, neće me uplašiti da će me sa ove moje djedovine oterati ili da će mi je oteti. Čuli ste da pijete zagađenu vodu. Znate zašto? Njima je cilj da se svi polako trujemo i nestajemo. Ako želite da svi tako lipsavamo ko psi u pustinji, vi ćutite, imajte preča posla”, naglasio je Simović i pozvao prisutne da dođu na protestni skup u Beogradu koji je zakazan za subotu, 10. avgusta.
Comments are closed.