ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ И КАНАЛИ КОМУНИКАЦИЈЕ: Заборавили на друштвене мреже

Град Крушевац има комплексну и информативну веб презентацију али је у потпуности запоставио комуникацију са грађанима преко друштвених мрежа.

Од свих  веб презентација локалних самоуправа у Расинском округу Град Крушевац има најбољу оцену за ажурност – 8. За технички квалитет су им аналитичари ЦИНК-а доделили 6,85, за информативност 5,00 и за интеракцију са грађанима 6,00.

„Као и код осталих веб презентација највећа примедба односи се на употребу родно сензибилисаног језика. Иако Крушевац има градоначелницу подаци су дати у секцији „градоначелник“. Занимљиво да се у текстовима и извештајима понекад користи израз градоначелница. Очигледно да у Градској управи имају проблема са конзистентним приступом“, анализира стање Саша Пауновић.

Ипак, највећа замерка која се може ставити Граду Крушевцу је непостојање званичних профила на друштвеним мрежама. Када кликнете на иконицу у доњем левом углу на насловној страни веб презентације отвара се почетна странака Фејсбука. Исто се дешава и када се кликне на иконицу Твитера. Такође, нема ни профила на ЈуТјубу и Инстаграму.

У „препорукама за израду веб презентација органа државне управе, органа територијалне аутономије и јединица локалне самоуправе“ јасно се наводи следеће:

„У циљу веће доступности информација које органи државне управе, органи територијалне аутономије и јединице локалне самоуправе објављују, потребно је да сопствене веб презентације прилагоде брзом и једноставном дељењу садржаја на друштвеним мрежама коришћењем веб технологија које ово омогућавају. У том смислу препоручује се постављање опција за дељење садржаја који се мења свакодневно (вести, актуелности, догађаји, активности и сл.).“

“Такође се „препоручује давање могућности корисницима да остављају коментаре на садржај текстова у циљу боље комуникације. Најједноставније је корисницима дозволити да при коментарисању користе неки од својих већ постојећих online индентитета (OpenID, Facebook, Twitter и сл.)“.

У случају Града Крушевца ове препоруке нису испоштоване. Непостојање профила на друштвеним мрежама је велики пропуст и недостатак у комуникацији са грађанима. Све чешће грађани користе друштвене мреже за комуникацију са политичарима и политичким организацијама и ово је нешто на чему би у Градској управи морали да пораде у скоријој будућности.

Приликом оцењивања за Индекс транспарентности локалних самоуправа у 2022. години Крушевац је освојио 69 бодова и заузео 12. место . У односу на 2021. годину Крушевац је освојио 22 бода више и знатно поправио пласман. Максималних 10 бодова добио је у категорији Јавне расправе и јавни конкурси. Међутим, новинари и представници цивилног сектора највише примедби имају управо на доступност информација о конкурсима и јавним расправама.

„Трагање за конкурсима на порталу Градске управе је јако напоран посао. Никад се не зна где ћу шта да пронађем. Један од тих конкурса пронашла сам у кућица Архива. Потпуно бесмислено. Нема никаквих правила. Један конкурс је у Архиви, други у Обавештењима, трећи негде затурен“, говори новинарка Јелена Божовић.

Да се обавештења о јавним расправама не публикују на једном месту можете се уверити и сами. Уколико отворите секцију „Јавне расправе“ добићете податке за само три јавне расправе од којих су две у марту 2023. године док је претходна још из октобра 2021. године! Да би дошли до података за јавне расправе које су одржане у међувремену потребно је да дуже време трагате по презентацији.

Препоруке су у овом случају, као и у претходним, веома прецизне:

„… Програм јавне расправе обавезно садржи: нацрт, односно предлог акта који је предмет јавне расправе са образложењем и прилозима утврђеним овим пословником, рок за спровођење јавне расправе, важне информације о активностима које се планирају у оквиру јавне расправе (одржавање округлих столова, трибина, адресу и време њиховог одржавања и др.); начин достављања предлога, сугестија, иницијатива и коментара, као и друге податке значајне за њено спровођење. Рок за достављање иницијатива, предлога, сугестија и коментара у писменом или електронском облику износи најмање 15 дана од дана објављивања јавног позива. Јавна расправа траје најмање 20 дана. Ако предлагач не спроведе јавну расправу, а био је обавезан, надлежни одбор при разматрању нацрта закона сам одређује програм јавне расправе и рок у којем се она спроводи…Предлагач је дужан да извештај о спроведеној јавној расправи објави на својој интернет страници и Порталу еУправа најкасније у року од 15 дана од дана окончања јавне расправе. На Порталу постоји део предвиђен за јавне расправе свих органа државне управе, органа територијалне аутономије и јединица локалне самоуправе – www.euprava.gov.rs/eParticipacija/javne_rasprave.“