Ministarstvo kulture i informisanja 2015. – javno informisanje
Škole nemaju vremena da se ozbiljnije bave problemom nasilja (22.01.2016.) Najviše slučajeva vršnjačkog nasilja dešava se u školi ili u njenoj neposrednoj blizini, a nastavnici, pedagozi i psiholozi, zbog brojnih obaveza nemaju mogućnost da se više posvete ovom problemu. – Škola je najpogodnije mesto za vršnjačko nasilje. Tome doprinose socijalno okruženje, ali i nedostatak pravih aktivnosti u slobodnom vremenu. Sportskih klubova je sve manje, a mnogi roditelji nemaju novac za članarinu... |
Uzroci vršnjačkog nasilja (25.01.2016.) Formalni pristup problematici vršnjačkog nasilja, kolektivne i individualne frustracije, neujednačeno vaspitanje, ravnodušnost i nedostatak empatije u zajednici, netolerantni modeli koji se plasiraju u okruženju, samo su neki od uzroka agresivnog ponašanja kod učenika. –Nasilnik ponašanjem pokušava da smanji anksioznost i osećaj ugroženosti – smatra Milica Miletić, psiholog Službe za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Doma zdravlja… |
Fizički obračuni zbog banalnih izjava (31.01.2016.) Školska dvorišta, hodnici obrazovnih ustanova i put kuća-škola-kuća postali su autentični poligoni za iživljavanje učenika nad učenicima i brutalne primere vršnjačkog nasilja. Iako je kategorizacija vršnjačkog nasilja različita po vrstama, odnosno podvrstama i determiniše se donekle drugačije u institucijama koje su posvećene prevenciji, onima čiji je primarni zadatak saniranje posledica i na koncu, tzv.“represivnim ustanovama“, izvesno je da su u osnovnim i srednjim školama u Kruševcu, sa retkim izuzecima prisutni apsolutno svi oblici nasilničkog ponašanja… |
Zlostavljana deca žive u patnji i strahu (04.02.2016.) Učenici koji vrše nasilje, kao i oni koji su žrtve nasilja, dolaze iz porodica različitog socijalnog statusa, ali im je svima zajedničko da su negde, u procesu vaspitanja, roditelji zapostavili svoju decu. Podaci do kojih je došao CINK i razgovori sa brojnim stručnjacima u Kruševcu koji su u kontaktu sa vršnjačkim nasiljem ukazuju da je vreme da se klasične matrice tumačenja profila nasilnika, žrtve i porodice menjaju ili bar redefinišu. Pravila praktično nema… |
Sofisticirane tehnologije u službi nasilnika (08.02.2016.) Poslednjih godina verovatno najrašireniji vid nasilja među mladima je “digitalno nasilje”, gde se najnoviji tehnološki uređaji koriste za slanje uvredljivih poruka i fotografija. Glavna tema među kruševačkim srednjoškolcima pre tri godine bili su „Tračara“ profili na Fejsbuku. Nepoznati autori širili su neistine o seksualnim aktivnostima svojih vršnjaka i poznanika… |
Nasilje sa društvenih mreža prenose u školu (11.02.2016.) Mladi su do te mere opterećeni modernim tehnološkim uređajima i društvenim mrežama da i kada se nađu u istoj prostoriji komuniciraju preko Fejsbuka ili poruka. U najvećoj kruševačkoj Osnovnoj školi „Nada Popović“, koju pohađa više od 1.300 učenika, svesni su opasnosti koje vrebaju sa kompjutera, tableta, mobilnih telefona i ostalih uređaja… |
Institucije imaju obavezu da odgovore na nasilničko ponašanje (15.02.2016.) Osnovne i srednje škole, Školska uprava Ministarstva prosvete, prosvetne inspekcije, Centar za socijalni rad, Odeljenje psihijatrije Opšte bolnice, Dečiji dispanzer – Savetovalište za decu i omladinu Dom zdravlja, osnovne su institucije koje nemaju tzv. represivne mere u suzbijanju vršnjačkog nasilja, ali su neizostavne karike u sistemu zaštite učenika… |
Vršnjačko nasilje – vid medijske promocije među mladima! (22.02.2016.) Bezbednost mladih je jedna od prioritetnih oblasti u Lokalnom akcionom planu za mlade i u aktivnostima Kancelarije za mlade u Kruševcu – Pošto nismo toliko kompetentni za tu oblast, uspostavili smo saradnju sa institucijama i organizacijama koje su kompetentne, kao što su škole, Savetovalište za mlade i MUP koji imaju mnogo više iskustva i znanja iz te oblasti.– ističe Vesna Živković, koordinatorka Kancelarije za mlade Kruševac… |
Sprečavanje nasilja je jeftinije od suočavanja sa posledicama (25.02.2016.) Iako su zakonske norme delom osmelile nasilnike, preventivni mehanizmi pružaju dovoljno prostora stručnjacima da škole uvedu u „zelene zone“ bezbednosti. Činjenica da se nejednako primenjuju zaštitni protokoli i mere koje mogu da značajno spreče vršnjačko nasilje u obrazovnim ustanovama stvara sliku opšte neefikasnosti. U praksi, većina institucija koje su neposredno uključene u rad sa učenicima imaju preventivnih aktivnosti… |
Vređanje najčešći oblik vršnjačkog nasilja (02.03.2016.)
U okviru projekta “Vršnjačko nasilje – društvena odgovornost” Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK je sproveo istraživanje kojim je obuhvaćeno 105 učenika iz dve kruševačke škole, jedne osnovne i jedne srednje. Cilj istraživanja je bio da se ispita stepen poznavanja određenog ponašanja kao vršnjačkog nasilja, učestalost, intenzitet i pojavni oblici vršnjačkog nasilja među učenicima, kao i stepen poverenja u organe i institucije koje bi trebalo da spreče vršnjačko nasilje… |
Elektronsko nasilje sve intenzivnije među srednjoškolcima (04.03.2016.)
Istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo – CINK pokazalo je da su srednjoškolci znatno skloniji raznim vidovima elektronskog nasilja, što je i razumljivo uzimajući u obzir koliko vremena provode na društvenim mrežama i sa mobilnim telefonima u rukama… |
Aktivno učešće suda u resocijalizaciji maloletnika (08.03.2016.) Institucije koje imaju represivne mogućnosti delovanja su poslednja instanca za nasilne maloletnike, a eksploatacija tih mehanizama u Kruševcu nije tako česta. U Policijskoj upravi istraživačima CINK-a predočeno je da u školama i neposrednoj blizini školskih objekata nije evidentirano povećanje krivičnih dela sa elementima nasilja, kao i da je od 2011. do 2015. godine zabeleženo 11 takvih dela… |
Vaspitni nalozi – najdelotvornija mera (15.03.2016.)
Zvanični pokazatelji Republičkog zavoda za statistiku ukazuju na trend stagnacije maloletničkog kriminaliteta što, ističu u Višem javnom tužilaštvu u Kruševcu, nadležnoj instanci za rad sa maloletnicima, važi i za područje koje pokriva ovo tužilaštvo. Interesantan je podatak da broj prijavljenih maloletničkih učinilaca krivičnih dela u odnosu na ukupan broj prijavljenih iznosi oko četiri posto, što je gotovo tri puta manje u odnosu na broj prijavljenih maloletnika u evropskim državama… |
Ovi tekstovi su deo projekta koji KruševacPRESS radi za Ministarstvo kulture i informisanja u okviru konkursa za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2015. godini.