Ne odustaju od mlečnog govedarstva, uprkos nestabilnoj ceni mleka

Dolina Ribarske reke je poznata po dobrim i uspešnim stočarima. Nekada je u Velikom Šiljegovcu bilo najviše krava po glavi stanovnika u našoj zemlji. Na hiljade litara mleka dnevno je sa farmi odlazilo put mlekara, postojala je i zadruga u centru tog mesta, koja je okupljala veliki broj kooperanata. Zadruge odavno nema, broj krava se smanjio, a samim tim i količine mleka.

Stočari iz ovog kraja dobro znaju šta znači kada se mleko ne isplati. Veliki trgovci i mlekare koriste to što stočari uglavnom nisu složni, pa ih često ucenjuju niskom otkupnom cenom. Oscilacije u otkupu su gotovo konstantne. Bilo je perioda kada se jedna litra prodavala i po 80 dinara sa subvencijom ali i perioda kada je mleko bilo jeftinije od vode i gotovo da se poklanjalo mlekarama. U poslednjih nekoliko dana saznejmo da je otkupna cena mleka ponovo pala, i to bez ikakve najave i razloga. Prema rečima pojedinih stočara iz ovog kraja, nekoliko većih mlekara gotovo je sinhronizovano spustilo cenu, neke na 55 dinara po litru, dok su neke i za koji dinar niže. Ispred stočara još niko nije stao kako bi dao neko objašnjenje.

– Kao što vidite situacija sa mlekom trenutno nije stabilna, dve najveće mlekare u ovom kraju spustile su cenu, u trenutku kada nam je zbog žetve svaki dinar dragocen. Ja predajem mlekari koja je nešto manja, i oni još uvek nisu spustili cenu ali čujem od drugih stočara da su nezadovoljni ovim potezom. Ja u staji ima nesto više od 50- tak krava, četiri generacije žive pod jednim krovom. Krave čuvamo od kada ja znam za sebe i to mleko je za nas veoma važno. Obrađujem blizu 90 ha zemlje i sve smo podredili ovom poslu, koji traje 365 dana u godini. Najbolja krava u staji nam daje oko 50 tak litara mleka, sve to zna mlekara koja od nas otkupljuje mleko godinama i nadam se da se i on neće odlučiti na ovaj korak – ističe Dejan Petronijević, stočar i ratar iz sela Bovan, koga smo zatekli u žetvi uljane repice.

Porodično imanje Miladinović iz Velikog Šiljegovca ne odustaje od stočarstva i proizvodnje mleka. Nije lako, ali ne ide da se ostavlja razrađeni posao sa tradicijom.

– Naša kuća oduvek čuva krave, u štali je uvek bilo bikova i krava na muži. Čini mi se da sam se pre zaigrao sa teletom nego sa drugom iz komšiluka. Prvenstveno smo držali bikove u tovu, a poslednjih 20 godina čuvamo i krave na muži. U mlečnom govedarstvu  smo pronašli računicu. U ovom trenutku imamo oko 40- tak muznih krava i junica i za njih pripremimo veliku količinu hrane. Na jednu kravu ide jedan hektar. Kada su radovi u polju, kao što su tokom letnjih meseci, cela porodica je uključena u posao. Dođe i brat da pomogne. U potpunosti smo mehanizovani, pa nam to donekle i olakšava posao„, ističe za naš portal Ivan Miladinović.

Kod njega je zastupljen slobodan sistem čuvanja krava i po tome se razlikuje od većine stočara. Krave su preko cele godine puštene u ograđen prostor, na vazduhu su i slobodno se kreću. Nema lanaca i stajanja u mestu. Ovo je uobičajen sistem u razvijenim zemljama Evrope. Krave su zdravije, a prisustvo veterinara svedeno na minimum.

– Moje krave se slobodno kreću, imaju hranu na volju, uživaju u čistom vazduhu. Nema amonijaka i lanaca. Zdravije su, a to utiče na visoku mlečnost. Cilj mi je da do kraja godine dnevno mlekari isporučim oko 1.000 litara mleka, što će biti moj lični rekord, ali i najveća količina u dolini Ribarske reke. Vodim računa o genetici, prošle godine sam prvi put osemenio krave semenom bika iz uvoza i pokazalo se kao pun pogodak. Pre nesto više od mesec dana ta krava je dala žive i zdrave četvorke. Prvi put se desilo da neka krava u ovom kraju oteli četiri teleta. To mi je svakako dalo podstrek da nastavim dalje iako ima izazova na gotovo svakom koraku, svakog dana – zaključuje Miladinović iz Velikog Šiljegovca.

Danas je ova varošica poznata po proizvođačima ukrasnog bilja, preko 65% od ukupne proizvodnje u našoj zemlji, upravo se ovde proizvede. Njive na kojima je nekada rađao kukuruz, pšenica, ovas, danas se rastu različite vrste tuja, lišćara, četinara. Preko 100 gazdinstava je registrovalo svoju proizvodnju samo u poslednjih desetak godina. Mnoga domaćinstva su stočarstvo zamenila hortikulturom.

S.S.